Dušan Uzelac, stručnjak iz Kamatice, izneo je svoje stavove o promenama na tržištu rada koje donosi napredak tehnologije, posebno u oblasti veštačke inteligencije i automatizacije. Prema njegovim rečima, zanimanja poput knjigovođa i advokata su prva koja bi mogla biti ugrožena. Uzelac naglašava da visina zarade ne bi trebala biti ključni faktor pri odabiru karijere, već bi trebalo razmisliti o budućnosti tih zanimanja i njihovoj relevantnosti u svetlu tehnoloških promena.
U kontekstu knjigovodstva, Uzelac ističe da je ova profesija u suštini zasnovana na algoritmima i matematičkim pravilima. Svi aspekti knjigovodstva su jasno definisani, uključujući način knjiženja, obračun i korišćenje različitih računa. On smatra da knjigovođe, zbog svoje zavisnosti od ovih preciznih pravila, postaju sve manje potrebni kada se u proces uključe računari i softverska rešenja koja mogu automatski obavljati te zadatke.
Ova promjena može značiti da će mnogi knjigovođe morati da se prilagode novim uslovima ili da razmotre promenu karijere. Uzelac ukazuje na to da bi knjigovođe trebali razvijati dodatne veštine koje će ih učiniti konkurentnijim na tržištu rada, kao što su analitičke sposobnosti ili poznavanje novih tehnologija.
Slična situacija se može primetiti i u pravnoj profesiji. Sa razvojem veštačke inteligencije, mnogi pravni poslovi koji su do sada zahtevali ljudski rad, kao što su priprema dokumenata ili istraživanje pravnih osnova, mogu se automatizovati. Uzelac smatra da bi to moglo dovesti do smanjenja potražnje za advokatima koji se bave rutinskim poslovima, dok bi se istovremeno povećala potreba za pravnicima koji se bave složenijim pitanjima i pružaju strateške savete.
U svetlu ovih promena, Uzelac savetuje da se mladi ljudi usmere ka zanimanjima koja će ostati relevantna u budućnosti. To mogu biti profesije koje zahtevaju kreativnost, emocionalnu inteligenciju ili kompleksno razmišljanje, kao što su dizajneri, psihologi ili stručnjaci za marketing. Takođe, poziva na razmatranje karijera u oblastima koje se brzo razvijaju, poput informacionih tehnologija, biotehnologije ili obnovljivih izvora energije.
Uzelac takođe naglašava važnost kontinuiranog obrazovanja i prilagođavanja, jer će se tržište rada neprekidno menjati pod uticajem novih tehnologija. Ljudi će morati da budu spremni da se usavršavaju i uče nove veštine tokom celog života kako bi ostali konkurentni.
Osim toga, Uzelac podseća na to da bi izbor zanimanja trebao biti zasnovan na interesovanjima i strastima pojedinca, a ne samo na visini zarade. Zanimanja koja donose lično ispunjenje i zadovoljstvo često su dugoročno održivija i pružaju bolje mogućnosti za profesionalni razvoj.
U svetlu ovih predviđanja, važno je da obrazovne institucije i vlade prepoznaju promene na tržištu rada i prilagode obrazovne programe potrebama budućnosti. Učenici i studenti bi trebali biti edukovani o veštinama koje će im biti potrebne u svetu koji se brzo menja, kao što su tehnološke veštine, kritičko razmišljanje i kreativnost.
Na kraju, Uzelac poziva sve da budu otvoreni za promene i da se ne boje da istražuju nove mogućnosti. U svetu koji se brzo menja, prilagodljivost i spremnost na učenje postaju ključni faktori za uspeh. U tom smislu, budućnost rada zahteva od nas da budemo proaktivni i da preuzmemo odgovornost za sopstveni profesionalni razvoj.
