Bane Grebenarević, najmlađi sagovornik u dokumentarnom filmu „Vidimo se u čitulji“, ubijen je 27. marta 1996. godine na Bežanijskoj kosi zajedno sa Zoranom Šubarom. Obojica su izrešetani sa više od 40 hitaca ispaljenih iz automatskog oružja. Grebenarević je bio poznat po svojim izjavama o kriminalu i životu na ivici zakona, često ističući važnost lične promocije i autoriteta u stvaranju poslovnih kombinacija.
Bane i Zoran su pobegli u Budimpeštu bežeći od srpske policije i verovatno neprijatelja iz sveta kriminala. Grebenarević je bio povezan sa incidentom u teretani gde je ispalio hitac ka Sredoju Šljukiću, usled čega je ubijena nedužna devetnaestogodišnja devojka. Ipak, slučaj se nije našao pred sudom, a Bane nije govorio o ovom događaju.
U svojim izjavama, Grebenarević je isticao važnost odlučnosti i žrtvovanja za postizanje uspeha u kriminalnom svetu. Smatrao je da je bitno ostati jak i ne pokazivati slabost ni po koju cenu. Govorio je o mladima u Srbiji koji sanjaju o kriminalu i brzom novcu, ali ne shvataju sve negativne posledice takvog načina života.
Po povratku iz Budimpešte, Bane, Zoran i još jedan prijatelj su se fotografisali u kompletno crnoj odeći sa zlatnim lancima, ne obazirući se na hladnoću i sneg. Nekoliko dana kasnije, njih dvojica su ubijeni na Bežanijskoj kosi, a njihovi panciri nisu mogli da ih zaštite od više od 40 hitaca.
Bane Grebenarević je ostao upamćen po svojim izjavama o životu na ivici zakona i odlučnosti da se bavi kriminalom čitavog života. Smatrao je da obični ljudi ne mogu da razumeju sve što oni proživljavaju za jedan dan, te je glorifikovao život na ivici zakona i sve izazove koje on nosi sa sobom.
Dokumentarac „Vidimo se u čitulji“ i dalje je predmet analize i tumačenja, kao svedočanstvo o početku organizovanog kriminala u Srbiji u vremenu tranzicije. Bane Grebenarević ostaje upamćen kao jedan od mladih ljudi koji su postali žrtve kriminalnog miljea devedesetih godina, svestan rizika ali istovremeno glorifikujući život na ivici zakona.
