Dok svet oplakuje smrt pape Franje, koji je preminuo u 89. godini na Uskršnji ponedeljak, mnogi se prisećaju manje poznatih detalja iz njegovog života – uključujući i mladalačku ljubav koja ga je, kako veruju neki, odvela na put svešteničkog poziva.
Još kao dvanaestogodišnjak, Horhe Mario Bergoljo – kako se papa Franja tada zvao – zaljubio se u svoju komšinicu Amaliju Damonte iz kvarta Flores u Buenos Ajresu. Bio je to nežan, nevini osećaj, ali dovoljno snažan da joj napiše pismo u kojem je opisao njihovu zajedničku budućnost kao muža i žene. Amalia se seća tog vremena: „Bio je zreo, divan dečak. Igrali smo se po trotoarima i u parku, plesali tango… Bilo je to iskreno i nevino prijateljstvo, kao iz priče. Oboje smo imali veliko srce za siromašne, tu smo se prepoznali kao srodne duše.“
U tom pismu, mali Horhe Mario je napisao: „Ako se ne oženim tobom, postaću sveštenik.“ Uz poruku, nacrtao je i srce probodeno strelom – simbol mladalačke ljubavi. Ova scena iz njegovog detinjstva daje uvid u to koliko je mladalačka ljubav mogla uticati na njegov budući život, a možda je čak bila i prekretnica koja ga je navela na put verskog poziva.
Iako je Amalia bila dirnuta tim gestom, njihova priča nije imala srećan kraj. Njena majka, saznavši za pismo, zabranila je bilo kakav kontakt s Horheom. Smatrala je da devojčici ne priliči veza sa dečakom koji razmišlja o svešteničkom pozivu. „Roditelji su me strogo sprečili da ga ikada više vidim. Nikada nismo ponovo razgovarali,“ izjavila je Amalia, koja danas ima više od 80 godina i još uvek živi u istom kraju gde je sve počelo.
Pre nego što se u potpunosti posvetio veri, Horhe Bergoljo je imao potpuno drugačiji život. Radio je kao izbacivač u noćnom klubu i učitelj, a veliki je ljubitelj tanga, omiljenog argentinskog plesa. Upravo je kroz ples i upoznao svoju mladalačku ljubav, ali ga je poziv vere na kraju odveo drugim putem. U intervjuu iz 2010. godine, papa se osvrnuo na tu epizodu iz prošlosti: „Voleli smo da plešemo. Ali s vremenom, osetio sam poziv i znao sam da je sveštenički život ono čemu težim.“
Iako se nikada više nisu sreli, priča o Amaliji i papi Franji ostaje kao nežna uspomena na detinjstvo i sudbinu koja se mogla odvijati drugačije. Umesto ljubavi prema jednoj ženi, Horhe je izabrao ljubav prema čovečanstvu – i postao jedan od najvoljenijih papa u savremenoj istoriji. Njegov život je bio obeležen željom da pomogne drugima, a mnogi ga pamte kao vođu koji je težio miru i jedinstvu.
U svetlu njegovog odlaska, mnogi se pitaju kako bi se svet razvio da je izabrao drugačiji put. Da li bi njegova mladalačka ljubav sa Amalijom mogla da ga odvede u drugom pravcu? Ova pitanja ostaju bez odgovora, ali svedoče o složenosti ljudskih emocija i izborima koji definišu naše živote.
Papa Franjo će ostati upamćen ne samo po svom duhovnom vođstvu već i po svom humanitarnom radu, kao i po jednostavnosti i pristupačnosti koje je pokazivao tokom svog pontifikata. Njegova priča, obeležena ljubavlju koja je mogla biti, podseća nas na to kako su naši rani izbori često oblikovali našu sudbinu i kako ljubav, u svim svojim oblicima, ostaje centralna tema ljudskog postojanja.
