Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira imenovao je Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini 27. maja 2021. godine, nakon ostavke njegovog prethodnika Valentina Incka. Međutim, odmah su stigle negativne reakcije iz Republike Srpske, posebno zbog nejasnoće procedura imenovanja visokog predstavnika u BiH. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, od samog početka nije priznao Šmita, smatrajući da nije imenovan od strane Saveta bezbednosti UN. Dodik je istakao da je Šmitova pozicija visoko predstavnika „sprdnja sa međunarodnim pravom“.
Dodik je tvrdio da Šmit nije imenovan nikakvim međunarodnim instrumentom i da stoga ne postoji osnov za njegove tvrdnje o pravu da upravlja BiH. U svom odgovoru, Šmit je naglasio da ga je propisno imenovao Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira, na što je Dodik reagovao rekavši da je taj savet „provizorna samoimenovana grupa“ bez pravnog osnovanja ili ovlašćenja.
Ovaj sukob je dodatno eskalirao leta 2023. godine kada je Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo optužnicu protiv Dodika zbog „neizvršavanja odluka visokog predstavnika“. Optužnica se zasniva na tvrdnji da su Dodik i direktor Službenog glasnika RS, Miloš Lukić, nastavili zakonodavne aktivnosti uprkos odluci visokog predstavnika Kristijana Šmita da se ne primene određene odluke Ustavnog suda BiH. U julu 2023. godine, Narodna skupština RS, pod kontrolom Dodikovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata, usvojila je zakone koji su doveli do sukoba sa Šmitom.
Šmit je komentarisao da se „ne sudi Republici Srpskoj ni Bosni i Hercegovini, već Miloradu Dodiku“. On je osudio Dodikovu retoriku kao neprimerenu, ističući da se ne radi o političkom procesu, već o pravnom postupku protiv Dodika. Šmit je naglasio da će se, ukoliko bude bilo ko pokušao da ugrozi BiH, on lično zalagati za zaštitu zemlje i njenih građana.
U međuvremenu, Dodik je optužio pravosudne organe da deluju mimo zakona i poručio da će, ako Šmit dođe u Republiku Srpsku, biti uhapšen. Dodik je izrazio sumnju u dijalog unutar BiH, tvrdeći da su stranci preuzeli kontrolu nad procesom. Takođe, Dodik je izjavio da Šmit ne uživa poštovanje od strane vlasti u RS i da se ne konsultuje sa njima o važnim pitanjima.
Kristijan Šmit, rođeni Bavarac i član Hrišćansko-socijalne unije, ima bogatu političku karijeru. Pre nego što je postao visoki predstavnik, bio je aktivan u nemačkom Bundestagu i imao je ključne uloge u spoljnoj politici. Njegova iskustva sa Zapadnim Balkanom datiraju iz vremena kada je u regionu bjesneo rat. Tokom svog mandata kao savezni ministar poljoprivrede, suočavao se sa skandalima, uključujući odluku o korišćenju spornog herbicida glifosata bez konsultacija sa koalicionim partnerima.
Šmit je poznat kao veliki prijatelj Hrvatske, a njegov rad na procesu pridruživanja Hrvatske Evropskoj uniji je prepoznat kroz dodelu ordena „Za zasluge Ante Starčević“. U poslednje vreme je naglasio da Srbija poštuje osnovne strukture Dejtonskog sporazuma, dok Dodik, prema njegovim rečima, ne poštuje te strukture i teži stvaranju paralelne pravne strukture u Republici Srpskoj.
S obzirom na trenutne tenzije, čini se da će sukob između Šmita i Dodika nastaviti da dominira političkom scenom BiH, a budućnost odnosa unutar zemlje zavisi od sposobnosti političkih lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički jezik.
