Jedan od najneobičnijih slučajeva u domaćem pravosuđu, koji i dalje ostaje nedovoljno razjašnjen, jeste ubistvo Nenada Lazića, poznatijeg kao Laki, koji je likvidiran 15. marta 2012. godine u Padinskoj Skeli. Ovaj slučaj je privukao veliku pažnju javnosti zbog složenosti okolnosti i pravosudnih odluka koje su usledile nakon zločina.
Ubistvo Lazića je šokiralo mnoge, a njegovo telo pronađeno je u blizini nehigijenskog naselja Čikago, što je dodatno doprinelo misteriji. Stanari tog naselja su slučajno otkrili telo, a nakon toga su počele intenzivne istrage. Lazić je, prema dostupnim informacijama, bio povezan sa Daliborom Ristićem, koji je bio osumnjičen za trgovinu narkoticima i koji je u trenutku Lazićeve smrti bio u bekstvu.
Pre nego što je ubijen, Lazić je imao kriminalnu prošlost, jer je tri godine ranije hapšen kao deo grupe koju je predvodio Dragan Živković. Ova kriminalna organizacija bila je umotana u brojne pljačke, reketiranje i dilovanje droge, a neki članovi su bili povezani sa ubistvima u Beogradu. Postoji sumnja da je Lazićeva saradnja sa Ristićem mogla biti jedan od motiva za njegovo ubistvo.
Ubrzo nakon Lazićeve likvidacije, uhapšen je Milan Jovičić, poznat kao Robi, koji je bio osumnjičen da je pucao u Lazića i zatim ostavio njegovo telo u naselju. Jovičić se pre toga javio na izdržavanje kazne zbog drugih krivičnih dela, što je moglo biti pokušaj da izbegne hapšenje zbog ubistva. Tokom ispitivanja, Jovičić je odbio da odgovara na pitanja, a policija je u njegovoj kući pronašla oružje koje je krio kod prijatelja.
Iako je Jovičić prvobitno osuđen na 17 godina zatvora za ubistvo Lazića, kasnije je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Odluka Apelacionog suda u Beogradu takođe je osudila M.S., koji se sumnjičio da je pomogao Jovičiću, na godinu i po dana zatvora.
Slučaj dobija dodatnu dimenziju misterije kada se uzmu u obzir nestale Lazićeve stvari i oružje kojim je ubijen. Iako su tokom istrage pronađeni tragovi Jovičića na oružju koje je pripadalo njegovom saučesniku, sud je presudio da dokazi „ne ukazuju“ na to da je on ubio Lazića, čime su ostale mnoge sumnje u vezi sa pravosudnim ishodom.
Ovaj slučaj nije samo primer komplikovanosti domaćeg pravosuđa, već i ilustracija šireg problema sa kriminalnim organizacijama u Srbiji, koje često ostaju nedovoljno istražene ili se suočavaju sa pravnim sistemom koji nije u stanju da obezbedi pravdu. Sa svakim novim saznanjem o ovom slučaju, javnost postavlja pitanja o efikasnosti policijskih i pravosudnih organa, kao i o tome koliko je zapravo teško razotkriti složene mreže kriminala.
U međuvremenu, porodica Nenada Lazića i dalje traži pravdu, nadajući se da će se istina o njegovom ubistvu konačno razjasniti. Dok su neki od aktera ovog tragičnog događaja već prošli kroz pravni sistem, mnogi se pitaju koliko će još vremena biti potrebno da se pronađe pravi odgovor na pitanje ko je odgovoran za ovaj gnusan zločin.
Ovaj slučaj ostaje otvoren i postavlja izazove za pravosudni sistem, dok se mnogi nadaju da će pravda na kraju biti zadovoljena, čak i ako to zahteva dodatne napore i istrage. U svakom slučaju, ubistvo Nenada Lazića ostaje jedan od najsloženijih i najintrigantnijih slučajeva u savremenoj srpskoj pravnoj praksi.
