Dok se tržište rada u Srbiji suočava sa nedostatkom radne snage u gotovo svim nižekvalifikovanim zanimanjima, sezonski poslovi u susednim zemljama postaju sve privlačnija opcija za naše radnike. Poslodavci iz ovih zemalja su već aktivno u potrazi za kadrovima iz Srbije kako bi spremno dočekali letnju sezonu, što potvrđuju i aktuelni oglasi na Infostudu.
Prema projekcijama hrvatskih stručnjaka i sindikata, u ovoj godini će u Hrvatskoj nedostajati između 55.000 i 65.000 sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu. Slična situacija je i u Crnoj Gori, gde Privredna komora procenjuje da će biti potrebno oko 20.000 sezonskih radnika. Samo u Budvi, prema podacima Udruženja ugostitelja, biće potrebno najmanje 8.000 sezonskih radnika u turizmu i ugostiteljstvu.
Najveća potražnja je u sektoru ugostiteljstva, gde su traženi konobari sa platama od 1.000 do 1.500 evra, barmeni koji mogu da zarade između 1.100 i 1.600 evra mesečno, kao i recepcioneri sa platama u rasponu od 1.000 do 1.400 evra. Posebno su cenjeni poslastičari, čije se zarade kreću od 1.200 do 1.600 evra.
Što se tiče kuhinjskog osoblja, najveća potražnja je za kuvarima, čije plate se kreću od 1.800 do 2.500 evra, dok šefovi kuhinja mogu zarađivati i do 3.000 evra. Roštilj majstori mogu očekivati zarade od 1.400 do 1.900 evra, dok su pizza majstori takođe traženi, sa platama između 1.900 i 2.500 evra. Pomoćni kuvari zarađuju od 1.400 do 1.800 evra, dok pomoćni radnici u kuhinji mogu da računaju na iznose od 900 do 1.400 evra.
U hotelijerstvu, značajna potražnja postoji za sobarima i sobaricama, gde se plate kreću između 900 i 1.400 evra. Takođe, hotelski fotografi mogu da zarade od 1.000 do čak 3.000 evra, u zavisnosti od iskustva i ugovorenih poslova.
Ove pozicije su trenutno među najtraženijima, a visina zarade zavisi od iskustva, veština i samog poslodavca. Sezonski poslovi u turizmu pružaju priliku za solidnu zaradu, a mnogi poslodavci dodatno obezbeđuju smeštaj i ishranu, što značajno smanjuje troškove zaposlenih.
Podaci Infostuda pokazuju da se najviše konkuriše na pozicije recepcionera, sobarica i pomoćnih radnika u kuhinji, dok najmanje kandidata ima za kvalifikovanije pozicije poput poslastičara, roštilj majstora, pizza majstora i kuvara. Ovaj trend dodatno potvrđuje rastući problem nedostatka stručne radne snage u ugostiteljstvu i hotelijerstvu, koji je prisutan u celom regionu.
U svetlu ovih informacija, sve je jasnije da će se srpski radnici suočiti s izazovima na domaćem tržištu rada, gde je konkurencija velika, ali i mogućnosti za zapošljavanje u inostranstvu privlače sve više pažnje. Zbog viših plata i boljih uslova rada, mnogi radnici iz Srbije razmatraju prelazak u susedne zemlje, što može dodatno pogoršati situaciju sa nedostatkom radne snage u zemlji.
Kako se približava letnja sezona, očekuje se da će potražnja za sezonskim radnicima rasti, a srpski radnici će imati priliku da iskoriste ovu situaciju u svoju korist. Iako su sezonski poslovi često privremeni, oni mogu pružiti značajnu finansijsku podršku i iskustvo koje može biti korisno za buduće zapošljavanje.
U zaključku, tržište rada u Srbiji se suočava s izazovima nedostatka radne snage, dok sezonski poslovi u Hrvatskoj i Crnoj Gori predstavljaju moguću alternativu za mnoge radnike. Ova kretanja će, bez sumnje, oblikovati budućnost tržišta rada u regionu i postaviti nove standarde za zapošljavanje u oblasti turizma i ugostiteljstva.
