U Kragujevcu, u prostoru Vladičanskog dvora, čuva se izuzetno bogata kolekcija vaskršnjih jaja koja su tokom godina darivana episkopima šumadijskim iz različitih delova sveta. Ova kolekcija, koja postoji više od pola veka, osnovana je od strane episkopa Save Vukovića, dok je bio administrator Eparhije kanadske i američke. Otac Dragiša Bogićević iz Saborne crkve u Kragujevcu objašnjava da su mu vernici iz Amerike i Kanade poklanjali ova jaja, koja su kasnije preneta u Kragujevac.
Nakon smrti episkopa Vukovića, na tron episkopa šumadijskog došao je mitropolit Jovan Mladenović, koji je takođe imao svoju kolekciju vaskršnjih jaja. Ne znajući da se tu već čuvaju jaja gospodina Vukovića, mitropolit je dodao svoja jaja i lične stvari, čime je ova kolekcija dodatno obogaćena.
Kolekcija sadrži jaja iz raznih delova sveta, uključujući Majami, Los Anđeles, Čikago, Boston, Mosku, Sankt Peterburg, Jeruzalem i Johannesburg. Neka od ovih jaja su rađena starim tehnikama, uključujući crtanje voskom i bojenje prirodnim materijalima poput lukovine i orahovine. Otac Dragiša ističe da su se ranije koristile različite trave za bojenje jaja, a danas se koriste modernije tehnike.
„Najvažnije je da cela porodica bude uključena u proces farbanja jaja, jer jaje simbolizuje novi život i praznik Vaskrsenja. Kroz to jaje pokazujemo veru u Hristovo Vaskrsenje,“ naglašava otac Dragiša.
Pored same kolekcije, otac Dragiša je govorio o pravilnom izgovoru naziva praznika. On objašnjava da je ispravno pozdravljati rečima „Hristos Vaskrse“, što je u skladu sa pesmama koje se pevaju tokom Četrdesetnice. Iako se u nekim godinama uvukao izraz „Uskrs“, to je nepravilno. „Hristos Vaskrse“ je pozdrav koji potvrđuje veru u Vaskrsenje, a odgovor na taj pozdrav je „Vaistinu Vaskrse“.
Otac Dragiša naglašava da se u ovom pozdravu ne govori u prošlom vremenu, nego u sadašnjem, jer je to stvaran događaj u kojem pravoslavni hrišćani učestvuju već dve hiljade godina.
Kolekcija vaskršnjih jaja u Kragujevcu predstavlja ne samo umetnički i kulturni značaj, već i duboko ukorenjenu tradiciju i veru koja se prenosi s generacije na generaciju. U vreme Uskrsa, ova jaja postaju simbol nade i novog života, a njihova vrednost leži ne samo u materijalnim aspektima, već i u duhovnoj dimenziji koju nose.
U svetlu ovih tradicija, Kragujevac postaje mesto okupljanja i obeležavanja, gde se staro prepliće s novim, a vernici iz različitih krajeva sveta dolaze da obeleže ovaj značajan praznik. Ova kolekcija jaja, koja sadrži kulturno nasleđe i priče iz različitih zajednica, predstavlja most između prošlosti i budućnosti, kao i simbol jedinstva među ljudima koji dele istu veru.
U ovom kontekstu, vaskršnja jaja u Kragujevcu ne predstavljaju samo običan običaj, već i duboku tradiciju koja okuplja ljude, jača njihove veze i podseća ih na važnost zajedništva i vere u Hristovo Vaskrsenje.
