Cene obradivog zemljišta u Evropskoj uniji tokom 2023. godine dostigle su rekordne visine, a podaci Evrostata otkrivaju da je Malta imala najskuplje zemljište, dok je Hrvatska na suprotnoj strani spektra sa znatno nižim cenama. Prosečna cena jednog hektara obradivog zemljišta u EU iznosila je 11.791 evro, dok je prosečna godišnja cena zakupa obradivog zemljišta i trajnih travnjaka bila 173 evra po hektaru.
Malta se ističe kao lider u ovoj kategoriji, sa prosečnom cenom od 283.039 evra po hektaru, što je značajno više u poređenju sa drugim članicama EU. Slede je Holandija sa 91.154 evra po hektaru i Luksemburg sa 42.540 evra. Na drugom kraju spektra, Hrvatska beleži najniže cene zemljišta, sa prosekom od 4.491 evro po hektaru, dok Letonija i Slovačka slede sa cenama od 4.591 evro i 5.189 evra po hektaru.
U Srbiji, situacija se značajno razlikuje. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda za četvrti kvartal 2024. godine, hektar obradivog zemljišta u Vojvodini prodaje se za više od 30.000 evra, dok su u Južnobačkom okrugu cene dostigle 35.100 evra. U beogradskom regionu, cena jednog hektara iznosi 35.850 evra, dok je na jugu i istoku Srbije cena slična, oko 30.000 evra. U Srednjobanatskom okrugu, hektar je najjeftiniji, sa cenom od 18.100 evra.
Poljoprivrednici izražavaju zabrinutost zbog visokih cena zemljišta. Aca Letić, poljoprivrednik iz Čeneja, ukazuje na to da visoke cene zemljišta postavljaju oni koji se retko bave poljoprivredom, poput advokata i doktora, koji smatraju da je to isplativa investicija. On napominje da su visoke cene, suše i niske prinosi doveli do toga da se mnogi zemljoradnici povlače iz poljoprivrede, dok se subvencije ne čine dovoljnim podsticajem da se kupuju nova zemljišta.
S druge strane, ekonomski analitičar Milan Prostran smatra da visoke cene u Srbiji ne treba da iznenađuju, s obzirom na to da Hrvatska tek sada otvara tržište za strane kupce. On napominje da je Hrvatska imala zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima od 2013. do 2023. godine, što je doprinelo niskim cenama. U tom smislu, očekuje se da će se cene u Hrvatskoj povećati kako tržište postaje dostupnije.
Kako se tržište poljoprivrednog zemljišta menja, tako se i stavovi poljoprivrednika i ekonomista razlikuju. Dok neki ukazuju na to da visoke cene odvraćaju ljude od ulaganja u poljoprivredu, drugi smatraju da je to prirodan proces koji će se nastaviti, naročito s obzirom na povećanu potražnju za poljoprivrednim zemljištem i njegovim resursima.
U kontekstu Evropske unije, prosečne cene obradivog zemljišta su se kretale u različitim rasponima. Na primer, Rumunija i Slovačka su do pre nekoliko godina imale niske cene, ali su se one povećale usled pritiska EU da se tržište otvori. Mađarska je takođe prolazila kroz sličan proces, gde je referendum pokazao oprečne stavove građana o prodaji zemljišta strancima.
U svetlu ovih informacija, jasno je da tržište obradivog zemljišta u Evropi i Srbiji prolazi kroz značajne promene, a poljoprivrednici i investitori moraju pažljivo pratiti ove trendove kako bi doneli informisane odluke o ulaganju i razvoju svojih poljoprivrednih aktivnosti.
