Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu u Srbiji za prošlu godinu iznosili su 97.705 dinara, što je približno 833 evra, dok su izdaci za ličnu potrošnju dostigli 98.165 dinara, odnosno 838 evra. Ove podatke objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) u okviru Ankete o potrošnji domaćinstava.
U poređenju sa prethodnom godinom, prosečni mesečni prihodi su povećani za 11,1%, dok su izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava porasli za 11,2%, kada se uzmu u obzir nominalni podaci, bez korekcije za inflaciju. Ova promena može se tumačiti na dva načina. Prvo, može se smatrati da su cene porasle, s obzirom na to da je inflacija prošle godine iznosila u proseku 4,7%, a posebno u segmentu hrane, koji čini najveći deo potrošnje. Drugo tumačenje ukazuje na to da su domaćinstva imala više novca za potrošnju zahvaljujući povećanju plata, koje su u 2024. godini porasle za 14%, na 1.177.716 dinara godišnje, što je oko 98.143 dinara mesečno neto.
Ipak, uprkos značajnom povećanju plata, prosečni mesečni prihodi domaćinstava u gradskim naseljima iznosili su 99.326 dinara, dok su domaćinstva u ostalim naseljima imala niže prihode, od 94.727 dinara. Kada govorimo o izdatcima za ličnu potrošnju, domaćinstva u gradovima su trošila 99.723 dinara, dok su ona u ruralnim sredinama imala izdatke od 95.290 dinara.
U strukturi prihoda, najveći udeo su činili prihodi iz redovnog radnog odnosa, odnosno plate, koji su iznosili 53,4%. Penzije su zauzimale 30,6% ukupnih prihoda, dok su prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova činili 3,9%. Na drugoj strani, kada su u pitanju izdaci za ličnu potrošnju, najveći deo troškova odnosio se na hranu i bezalkoholna pića, koji su činili 36,6% ukupne potrošnje. Izdaci za stanovanje, vodu, struju i gas iznosili su 16,3%, dok su troškovi za prevoz bili 8,9%, a ostali lični predmeti i usluge 5,9%.
Anketa o potrošnji domaćinstava sproveo je RZS i obuhvatila je 6.227 domaćinstava širom Srbije. Ovi rezultati pokazuju ne samo trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji, već i dinamiku potrošnje i prihoda, što može biti korisno za analizu budućih ekonomskih kretanja.
Sa rastom plata i prihoda, domaćinstva se suočavaju s izazovima inflacije, koja direktno utiče na kupovnu moć građana. Povećanje troškova života, posebno u segmentu osnovnih životnih namirnica, može stvoriti dodatni pritisak na budžete domaćinstava, što ukazuje na potrebu za strategijama koje bi omogućile održanje životnog standarda.
U svetlu ovih podataka, važno je da se vlasti i ekonomski analitičari fokusiraju na kreiranje politika koje će adresirati i ublažiti posledice inflacije, kao i obezbediti održiv rast plata i prihoda. Samo tako će se moći stvoriti stabilnija i prosperitetnija ekonomska okruženja koja će omogućiti građanima da ostvare svoj puni potencijal i kvalitet života.
Ovi podaci takođe naglašavaju razlike između urbanih i ruralnih sredina, što bi moglo biti ključno za planiranje budućih investicija i razvojnih strategija. Uzimajući u obzir različite potrebe i izazove sa kojima se suočavaju domaćinstva u različitim regionima, može se raditi na ciljanijim merama koje će doprineti ravnomernijem razvoju i smanjenju socijalnih razlika u Srbiji.
