Kapaciteti rehabilitacionih centara u Hrvatskoj, koji su ugovoreni sa Fondom, u poslednjim godinama nisu bili dovoljno iskorišćeni, ukazuje izveštaj Državne revizorske institucije (DRI). Prema ovom izveštaju, u 2022. i 2023. godini iskorišćeno je samo pola komercijalnih kapaciteta, što je prvenstveno rezultat lošeg stanja objekata. Ova situacija negativno se odrazila na poslovanje nekih specijalnih bolnica za rehabilitaciju.
U Specijalnoj bolnici Sokobanja, koja godišnje leči ili oporavlja do 8.000 pacijenata sa plućnim bolestima i onih koji su imali operacije kukova i kolena, samo trećina kapaciteta za rehabilitaciju je iskorišćena tokom 2023. godine. Uzrok tome, kako ističu iz bolnice, leži u povećanom broju pacijenata sa postkovid stanjima. Ivana Filipović, vršioća dužnosti direktorke bolnice, navela je da su mnogi pacijenti zahtevali bolničko lečenje zbog raznih komplikacija, dok je broj lečenih pacijenata porastao za više od 100%.
U Specijalnoj bolnici Agens, smeštenoj u Mataruškoj banji, godišnje se zbrine više od 3.500 pacijenata nakon preloma i ortopedskih operacija, kao i onih sa reumatskim i neurološkim oboljenjima. Tokom 2023. godine, iskorišćeno je oko 70% kapaciteta preko Fonda, dok su prošle godine ti kapaciteti bili iskorišćeni čak više od 90%. Međutim, prihodi od komercijalnih gostiju su bili samo oko 15%, što se takođe može pripisati lošem stanju objekata. Goran Kostić, vršioća dužnosti direktora Specijalne bolnice „Agens“, naglašava da su problemi sa isplatama dobavljačima, kao i nedostatak adekvatnog školovanog kadra za zdravstveni turizam, dodatno otežali situaciju.
Izveštaj DRI takođe ukazuje na probleme sa imovinsko-pravnim odnosima i neredovno usklađivanje cena sa inflacijom. Filipović dodatno naglašava da nefunkcionisanje centralnog bukinga otežava uvid u slobodna mesta u rehabilitacionim centrima, što dodatno komplikuje situaciju. Kostić je dodao da je ranije bilo problema sa preraspodelom pacijenata, što je dovodilo do situacija gde su neki centri bili preopterećeni, dok su drugi imali slobodne kapacitete.
Međutim, situacija se polako menja. Republički fond je 2024. godine izradio unapređenu verziju elektronske evidencije o raspoloživim kapacitetima za produženu rehabilitaciju, što bi moglo poboljšati iskorišćenost kapaciteta. Sagovornici Euronews Srbija ističu da bi delimična izmena Pravilnika o rehabilitaciji, kao i veća ulaganja u zastarele objekte, značajno doprinela iskorišćenju potencijala za razvoj zdravstvenog turizma.
Uprkos izazovima, stručnjaci smatraju da postoji veliki potencijal za unapređenje rehabilitacionih usluga u Hrvatskoj, koji bi mogao privući i veći broj pacijenata iz inostranstva. Ulaganje u infrastrukturu, obuku kadra i modernizaciju objekata su ključni faktori koji mogu doprineti jačanju zdravstvenog turizma i boljem iskorišćenju postojećih kapaciteta.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je raditi na poboljšanju svih aspekata rehabilitacionog sistema kako bi se osigurala bolja usluga pacijentima i unapredila reputacija zdravstvenog turizma u Hrvatskoj. Ova pitanja zahtevaju hitnu pažnju i strateško planiranje kako bi se osigurala održivost i efikasnost u pružanju rehabilitacionih usluga.
