Radnici su danas uklonili znakove Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i prekrili ih crnom trakom u njenom sedištu u Vašingtonu. Ova agencija je poznata po tome što je bila na čelu globalnog razvoja i humanitarne pomoći, radeći u više od 100 zemalja na promovisanju ekonomskog rasta, zdravstva, obrazovanja i demokratskog upravljanja. Međutim, USAID se suočava sa ozbiljnim izazovima pod administracijom Donalda Trampa, koji je kritikovao agenciju zbog finansiranja projekata koji se ne uklapaju u ciljeve američke spoljne politike.
Skoro svi zaposleni u USAID-u u inostranstvu su od subote stavljeni na administrativni odmor, dok administracija Donalda Trampa teži rezovima u ovoj agenciji. Izuzeci su napravljeni za osoblje koje obavlja kritične funkcije, kao i za ključne rukovodioce i određene specijalne programe. Ova odluka izazvala je zabrinutost među radnicima, a radničke organizacije su tužile federalnu vladu u ime stranih službenika. U tužbi se zahteva da vlada poništi svoje postupke i zaustavi dalje korake ka raspuštanju agencije, naglašavajući da nijedna od tih radnji nije dobila neophodno odobrenje Kongresa.
Državni sekretar Marko Rubio, koji je vršilac dužnosti direktora USAID-a, branio je postupke administracije prema agenciji. On je izjavio da je cilj njihovog nastojanja da identifikuju programe koji funkcionišu i da ih nastave, dok se istovremeno bave programima koji nisu u skladu sa nacionalnim interesima. Ove reči dolaze u svetlu Trampove kritike na račun USAID-a, koja je, prema njegovim rečima, postala žarište korupcije. Tramp je na svojoj platformi TruthSocial izjavio da je korupcija u USAID-u dostigla „nečuven nivo“ i da mora da bude eliminisana.
Kao deo ovih mera, Sjedinjene Američke Države su 25. januara zamrznule svu nevojnu međunarodnu pomoć na 90 dana, što je dovelo do praktične obustave rada USAID-a. Ove promene su izazvale zabrinutost među partnerima i korisnicima pomoći širom sveta, koji se oslanjaju na podršku ove agencije za sprovođenje različitih projekata i programa.
Trampova administracija je istakla da je cilj smanjenja finansiranja USAID-a da se eliminišu programi koji nisu efikasni i koji ne doprinose američkim nacionalnim interesima. Međutim, kritičari su upozorili da bi ovakvi potezi mogli imati dugoročne negativne posledice po međunarodni razvoj i humanitarne napore. Mnogi smatraju da bi smanjenje podrške USAID-u moglo dovesti do smanjenja humanitarne pomoći u kriznim područjima, kao i do usporavanja napora u borbi protiv globalnih izazova poput siromaštva, bolesti i obrazovanja.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da USAID nije samo agencija koja pruža pomoć, već i organizacija koja igra ključnu ulogu u jačanju američke diplomatije. Kroz svoje projekte, USAID pomaže u izgradnji stabilnijih i prosperitetnijih društava, što može doprineti globalnoj stabilnosti i sigurnosti. Mnogi analitičari smatraju da bi smanjenje resursa za ovu agenciju moglo oslabiti američku poziciju na međunarodnoj sceni.
U zaključku, situacija oko USAID-a i njegovog budućeg delovanja ostaje neizvesna. Dok administracija Donalda Trampa nastoji da preispita i restrukturira agenciju, mnogi se pitaju kakve će posledice ove promene imati na globalni razvoj i humanitarne napore. Radnici i partneri USAID-a će nastaviti da prate situaciju, nadajući se da će se pronaći rešenja koja će omogućiti agenciji da nastavi sa svojim važnim radom u svetu.
