Prilično haotična scena zabeležena je u nemačkom Bundestagu, gde je na dnevnom redu bio Zakon o smanjenju priliva migranata preko nemačkih granica, koji na kraju nije usvojen. Veći problem od kontroverznog zakona bio je to što je za njegovo usvajanje bila potrebna većina koju je mogla obezbediti samo desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD). Ova partija je, zajedno sa demohrišćanima, koji su favoriti na predstojećim izborima 23. februara, pomogla u usvajanju neobavezujuće rezolucije u vezi sa migrantima. Stranke centra i levice su šokirane, ističući da je probijen sanitarni kordon koji podrazumeva da se sa desničarskim partijama ne sme sarađivati.
Pred kraj 2024. godine, činilo se da Nemačka ide ka novoj koaliciji demohrišćana i socijaldemokrata. Međutim, situacija se promenila kada je Ilon Mask izrazio podršku krajnje desničarskom AfD-u, tvrdeći da se Berlin previše fokusira na krivicu iz prošlosti. „Nemačka ima dobar razlog da preuzme odgovornost koja proizilazi iz njene loše prošlosti. Veoma smo zahvalni Sjedinjenim Američkim Državama što su oslobodile našu zemlju i pomogle nam da ponovo postanemo demokratija, i zato sam veoma ljut zbog toga što se Ilon Mask meša u korist krajnje desnice“, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc.
U sredu je Bundestag usvojio predlog lidera demohrišćana Fridriha Merca, uz pomoć glasova AfD-a, čime se drastično ograničava migracija. Iako predlog nije obavezujuć, Mercovo balansiranje između centra i desnice naišlo je na lošu reakciju javnosti, pa čak i samog AfD-a. Liderka AfD-a, Alis Vajdel, kritikovala je Merca, pitajući ga da li veruje da će građani pomisliti da će se išta poboljšati ako se nastavi dodvoravati zelenima i socijaldemokratama.
Merc se, međutim, brani rečima da prava odluka ne postaje pogrešna samo zato što se pogrešni ljudi slažu. „Želim da preuzmem ovaj zadatak. Želim da obezbedim da politike moje stranke budu ispravljene do te mere da stranka poput Alternative za Nemačku više ne bude potrebna našoj zemlji“, poručio je Merc. Bundestag je zatim raspravljao o zakonu koji bi imao obavezujuću pravnu snagu u vezi sa ograničenjem priliva migranata, ali je rasprava brzo postala emotivna debata o ulozi desničara, nakon koje zakon nije usvojen.
Političke partije u Nemačkoj su decenijama imale konsenzus o tome da ne sarađuju sa krajnje desničarskim partijama zbog strahota Drugog svetskog rata. Međutim, osam decenija kasnije, ovaj konsenzus se prvi put dovodi u pitanje. Novinar Dojče Velea, Srećko Matić, ističe da će 31. januar ući u istoriju kao dan „drugačije Nemačke“. Prema njegovim rečima, stranke centra pokazuju građanima da više nisu u stanju da postignu kompromis, što je nekada činilo Nemačku jakom.
Ova sedmica, obeležena burnim glasanjem, može dovesti do promene u paradigmi, dodaje Matić, naglašavajući da je samo AfD jedini gubitnik, dok su ostale stranke, uključujući CDU i CSU, dovedene na teren AfD-a. On objašnjava da je Merc, pod pritiskom nedavnog atentata u Ašafenburgu, promenio taktiku i fokusirao se na pitanje migracija, ulazeći u borbu koju CDU-CSU ne može da dobije.
Kancelar Olaf Šolc, s druge strane, nema puno razloga za slavlje. Matić navodi da je Šolcova politika licemerna, pošto je ranije obećavao masovne deportacije, ali nije preduzeo značajne korake. U trenutku, postoji velika većina u Nemačkoj koja želi promene u politici migracija, ali i velika većina koja smatra da se te promene ne bi trebale ostvarivati uz pomoć AfD-a.
Ova situacija ukazuje na promene u nemačkom političkom pejzažu i izazove sa kojima se suočavaju tradicionalne stranke u kontekstu rastuće desnice.
