Kalin Đorđesku, kandidat desnice, podneo je kandidaturu za ponovljene predsedničke izbore u Rumuniji, koji će se održati u maju. Ovaj političar je svoju kandidaturu predložio izbornoj komisiji, što je obavezan korak pre održavanja izbora. Na događaju su se okupili njegovi pristalice, koji su mahali zastavama i uzvikivali njegovo ime, kao što je izvestio Reuters.
U obraćanju novinarima, Đorđesku je istakao: „Zajedno prihvatamo administraciju Tramp-Vens zbog naših zajedničkih vrednosti – mira, demokratije i slobode.“ Takođe, naglasio je da će pokušaji blokiranja njegove kandidature biti neuspeli. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih političkih turbulencija u Rumuniji, gde su izbori poništeni zbog optužbi o stranoj intervenciji.
Naime, najviši sud u Rumuniji je poništio izbore dva dana pre drugog kruga glasanja u decembru, navodeći optužbe o ruskom mešanju u korist Đorđeskua, koje Moskva negira. Đorđesku se trenutno suočava sa istragom zbog šest tačaka optužnice, koje uključuju članstvo u fašističkoj organizaciji i širenje lažnih informacija o finansiranju njegove izborne kampanje. Ipak, on je odlučno negirao sve optužbe koje su mu upućene.
Đorđe Simion, lider opozicione krajnje desničarske stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna, koja je druga po veličini u zemlji, stao je u Đorđeskovu odbranu i rekao: „Ne postoji razlog da se poništi kandidatura gospodina Đorđeskua.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada se politička scena u Rumuniji dodatno komplikuje, a opozicija se sve više organizuje kako bi osigurala svoje mesto u politici.
Đorđesku je u prošlosti javno hvalio rumunske fašističke lidere iz 1930-ih godina, nazivajući ih patriotama i mučenicima. Takođe, izrazio je divljenje prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, što dodatno naglašava njegovu političku orijentaciju. Ovi komentari su izazvali brojne reakcije u javnosti, s obzirom na kontroverznu prirodu fašizma i autoritarnih režima.
S druge strane, članovi Trampove administracije su okarakterisali poništavanje rumunskih izbora kao primer evropskih vlada koje suzbijaju slobodu govora i političke protivnike. Ovaj stav ukazuje na širu sliku političkih tenzija koje se odvijaju ne samo u Rumuniji, već i širom Evrope, gde se često postavlja pitanje slobode i pravičnosti izbora.
U okviru te situacije, Đorđesku je postao centar pažnje, a njegovo političko delovanje može imati značajan uticaj na buduće izbore i politički pejzaž Rumunije. Njegova kandidatura će, bez sumnje, biti predmet rasprave i analize, a mnogi se pitaju kako će se javnost postaviti prema njegovim stavovima i optužbama koje se protiv njega iznose.
Dok se približava dan izbora, političke stranke i kandidati će se suočiti sa izazovima koji dolaze sa vođenjem kampanje u ovakvim okolnostima. Đorđesku će, s obzirom na svoj kontroverzni imidž i političke stavove, morati da pronađe načine da privuče širu podršku i uveri birače u svoje sposobnosti da vodi zemlju.
U zaključku, ponovljeni predsednički izbori u Rumuniji u maju će biti ključni trenutak za političku budućnost zemlje. Đorđesku, kao jedan od glavnih kandidata, predstavljaće izazov za demokratske procese i vrednosti koje se promovišu u Rumuniji. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se birači odrediti prema ovom kontroverznom kandidatu i njegovim stavovima.
