U istoriji postoji nekoliko ljudi čije ime je neodvojivo povezano sa određenim biljkama ili hranom, ali retki su pojedinci poput Antoana Ogistina Parmentijea, francuskog farmaceuta i agronoma iz 18. veka, koji je svoj život posvetio promovisanju krompira kao osnovne hrane. Njegov doprinos učinio je krompir jednim od ključnih izvora ishrane širom sveta, a u znak zahvalnosti, na njegov grob u Parizu ljudi i danas ostavljaju krompir umesto cveća.
Krompir je u Evropu stigao iz Južne Amerike u 16. veku, ali dugo je bio obespravljen kao hrana za ljude. Smatran je hranom za stoku i čak otrovnom biljkom. Međutim, Parmentije je, zahvaljujući svom radu i domišljatosti, promenio ovaj stav. Kao vojni farmaceut, Parmentije je tokom Sedmogodišnjeg rata bio zarobljenik u Pruskoj, gde je bio primoran da jede krompir. Primetivši njegovu hranljivu vrednost, odlučio je da ga predstavi kao rešenje za problem gladi u Francuskoj. Nakon povratka u domovinu, započeo je kampanju koja je ukazivala na prednosti ove biljke.
Parmentije je bio poznat po svojim neobičnim i kreativnim metodama promocije krompira. Jedna od najpoznatijih taktika bila je sadnja krompira na poljima koja su bila čuvana vojnicima tokom dana, ali namerno ostavljana bez straže noću. Meštani su, misleći da je reč o vrednom i retkom usevu, krali krompir, što je doprinelo njegovoj popularnosti. Osim toga, Parmentije je organizovao raskošne večere gde je posluživao jela od krompira uglednim gostima, uključujući i francuskog kralja Luja XVI i kraljicu Mariju Antoanetu. Njegovi recepti, poput čuvene Parmentier supe, i danas su deo kulinarske tradicije.
Zahvaljujući Parmentijevim naporima, krompir je postao osnovna namirnica ne samo u Francuskoj već i širom Evrope. Njegov rad spasio je mnoge od gladi i postavio temelje za modernu poljoprivredu. Parmentije je s pravom zapamćen kao „apostol krompira“. Njegova sahrana, održana 1813. godine, postala je simbol poštovanja prema njegovom doprinosu društvu. Ljudi su, umesto cveća, na njegov grob donosili krompir – gest koji se zadržao do danas. Njegov grob na pariskom groblju Per Lašez ostaje ukrašen krompirima koje posetioci ostavljaju u znak zahvalnosti.
Parmentijev uticaj ne ogleda se samo u popularizaciji krompira. Njegova istraživanja i doprinos u poljima agronomije, farmacije i javnog zdravlja ostaju neprocenjivi. Danas, kada uživamo u krompiru u svim njegovim oblicima – od pomfrita do pire krompira – možemo se setiti čoveka koji je ovu skromnu biljku pretvorio u neizostavan deo svetske ishrane.
Njegova sposobnost da prepozna potencijal krompira kao hranljivog i pristupačnog izvora hrane bila je vizionarska. Dok je u to vreme u Evropi vladalo siromaštvo i gladi, Parmentije je uspeo da uveri ljude u važnost krompira. Njegova strategija nije uključivala samo naučne pristupe, već i emotivne i društvene aspekte, što je doprinelo njegovom uspehu.
Krompir, koji je nekada bio ignorisan i potcenjivan, danas se smatra jednim od najvažnijih prehrambenih proizvoda na svetu. Njegova raznolika upotreba u kuhinji, kao i njegova sposobnost da se uzgaja u različitim uslovima, učinili su ga ključnim za ishranu miliona ljudi. Zbog toga se Parmentijevo nasleđe može videti svuda oko nas, u tanjirima i na tržnicama.
S obzirom na sve što je učinio za popularizaciju krompira, Parmentije zaslužuje svoje mesto u istoriji kao figura koja je značajno uticala na ishranu i agrarstvo. Njegova posvećenost i strast prema ovoj biljci ostavili su dubok trag, a njegov rad nastavlja da inspiriše generacije. Danas, kada se setimo krompira, setimo se i Antoana Ogistina Parmentijea, čoveka koji je ovu jednostavnu namirnicu pretvorio u simbol hranljivosti i opstanka.
