Na Zapadu se prema Slovenima ponašaju sa otvorenim rasizmom, što se ogleda u različitim pristupima kada je reč o pitanju nezavisnosti Kosova i Metohije od Srbije, kao i povratku Krima u sastav Rusije. Ove tvrdnje izneo je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za ruski list „Komersant“. On je naglasio da Zapad ne priznaje pravo Slovena na samoopredeljenje, dok istovremeno podržava nezavisnost Albanaca na Kosovu.
Lavrov je istakao da su zapadni lideri pokazali ravnodušnost prema teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i da Kosovo nije imalo referendum o svojoj nezavisnosti. On je posebno naglasio da su se tokom jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, koje je sprovedeno bez ikakvih vojnih sukoba ili opasnosti za stanovništvo, zapadne sile ponašale kao da ih ne interesuje sudbina te teritorije. Prema njegovim rečima, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN je garantovala povratak srpske policije i graničara u pokrajinu, ali su zapadne sile ignorisale ovaj aspekt.
U razgovoru je Lavrov kritikovao i način na koji je nekadašnji finski predsednik Marti Ahtisari, kao predstavnik UN, jednostavno proglasio Kosovo nezavisnim bez održavanja referenduma. Prema njegovim rečima, Američka administracija je bila ta koja je uputila Ahtisarija da to uradi, što dodatno potvrđuje njegov stav da je ceo proces bio nezakonit.
Lavrov je uporedio odnos Zapada prema Slovenskim narodima sa stavovima nemačkih nacista tokom Drugog svetskog rata, kada su se smatrali „višom rasom“. On je ukazao na to da je takva percepcija i danas prisutna, ističući da se na Zapadu često postavlja pitanje prava na samoopredeljenje, pri čemu se Sloveni sistematski isključuju iz tog prava, dok se Albanacima to priznaje.
Ruski ministar je takođe ukazao na to da je Rusija na Krimu sprovela referendum koji je bio nadgledan od strane više stotina posmatrača, dok se u slučaju Kosova to nije dogodilo. Ove razlike u pristupu, prema njegovim rečima, jasno pokazuju dvostruke standarde Zapada kada je reč o pravima naroda na samoopredeljenje.
Lavrov je takođe komentarisao modernu Nemačku, naglašavajući da se ta zemlja „posipa pepelom“ zbog genocida nad Jevrejima, ali da odbija da prizna sličan status sovjetskim žrtvama tokom rata. Ove izjave dodatno naglašavaju napetosti između Rusije i Zapada, kao i kontinuirane razlike u percepcijama i tretmanima različitih etničkih grupa.
Ova izjava Lavrova dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou, a pitanje teritorijalnih sporova i prava na samoopredeljenje ostaje ključno pitanje u međunarodnim odnosima.
