Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je danas Tužilaštvo za ratne zločine da počne da koristi više od 250.000 dokumenata koji se odnose na zločine nad Srbima. Ova arhiva je preuzeta od bivšeg Saveznog komiteta za prikupljanje podataka o povredama međunarodnog humanitarnog prava i zločina protiv čovečnosti na teritoriji bivše Jugoslavije, a dokumenti obuhvataju period od 1991. do 1999. godine.
U saopštenju Saveza Srba iz regiona, Linta ističe da je Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo ovu arhivu još 2009. godine, a da su dokumenti rezultat rada Komiteta koji je osnovan pre 33 godine, tačnije 18. marta 1992. godine. Tokom svog postojanja, Komitet je prikupio značajnu količinu podataka o zločinima nad Srbima, uključujući dokumentaciju o brojnim ratnim zločinima koji su se dogodili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Komitet je, pod vođstvom tadašnjeg patologa sa VMA Zorana Stankovića, istraživao zločine nad Srbima u različitim delovima Hrvatske, uključujući Gospić, Medački džep, Pakračku poljanu, Vukovar, Zapadnu Slavoniju, Severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju. Takođe, istraživanja su obuhvatila logor Lora u Splitu, zatvor Kerestinec u Zagrebu, kao i druge lokacije gde su se dogodili zločini.
Osim toga, Komitet je analizirao zločine nad Srbima u Bosni i Hercegovini, uključujući područja Mostara, Dretelja, Konjica, Sarajeva, Goražda, Višegrada i Bosanske Posavine. U ovom kontekstu, obrađeno je 27 logora i pronađene su masovne grobnice, poput one u Mrkonjić Gradu i drugih na teritoriji BiH.
Takođe, arhiva sadrži i dokumentaciju o NATO agresiji na SR Jugoslaviju iz 1999. godine, koja je obimna i detaljna. Linta naglašava značaj ovih dokumenata za razumevanje i procesuiranje ratnih zločina, kao i za postizanje pravde za žrtve.
On ističe da je ova arhiva ključna za istorijsko razumevanje događaja iz tog perioda i očekuje da će Tužilaštvo za ratne zločine aktivno raditi na njenom korišćenju. Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja da se svi zločini istraže i da se odgovorni dovedu pred lice pravde, kako bi se sprečila ponovna zloupotreba i osigurala pravda za sve žrtve, bez obzira na nacionalnost.
Linta je takođe naglasio da je važno da se ovakvi dokumenti ne zaborave i da se kroz njih obezbedi obrazovanje budućih generacija o stradanjima koja su se dogodila tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji. On smatra da je odgovornost svih nas da učinimo sve što je u našoj moći da se obezbedi pravda i da se osvetli istina o događajima koji su oblikovali sudbine mnogih ljudi.
Pozivajući na akciju, Linta je apelovao na sve relevantne institucije da se aktivno uključe u proces prikupljanja i analize ovih dokumenata, kako bi se osiguralo da se svaka žrtva čuje i da se njeno stradanje ne zaboravi.
U svetlu ovih događaja, Linta je istakao važnost dijaloga i saradnje među svim narodima u regionu, naglašavajući da je jedini put ka pomirenju i izgradnji zajedničke budućnosti kroz priznavanje patnji i zločina koji su se dogodili. On veruje da, ukoliko se obezbedi pravda za sve, može doći do istinskog pomirenja i izgradnje stabilnijeg i mirnijeg društva u regionu.
