U vremenu koje je ispunjeno brigama, neizvesnošću i konstantnom jurnjavom, susret sa iskreno srećnim čovekom postao je gotovo nemoguć. Lica ljudi su sve češće zatvorena, pogledi umorni, a srca se čine kao da su izgubila sposobnost da se iskreno raduju. Radost je postala retkost, nalik ptici selici koja nas sve ređe posećuje.
Međutim, među nama postoje ljudi koji i dalje zrače spokojem i radošću, a ono što ih povezuje je oslonac koji ne dolazi iz ovog sveta. Njihova sreća ne zavisi od prolaznih uspeha, materijalnih dobitaka ili priznanja drugih, već dolazi iz vere – iz dubokog poverenja u Boga i predanosti Njegovoj volji. Ovi ljudi nisu oslobođeni problema, ali ih ne nosi teskoba; oni nisu pošteđeni iskušenja, ali njihovo srce ne tonuje u očaj.
Kada je duša ukorenjena u nečem večnom, prolazne oluje ne mogu lako uzdrmati njen mir. Onaj ko je naučio da ne traži smisao u svetu koji se neprestano menja, već u Bogu koji ostaje isti, taj poseduje mir koji nadilazi sve okolnosti. Sveti Serafim Sarovski je otkrio suštinu istinske sreće i radosti, ističući da je „žalost crv srca“. On tvrdi da ko pobedi strasti, pobedio je žalost, a ko prezire svet, uvek je veseo.
Ova mudrost nas podseća da je sreća često unutrašnje stanje, koje ne zavisi od spoljašnjih okolnosti. U svetu gde su materijalni uspesi i priznanja često na ceni, izgleda da se zaboravlja na dublje vrednosti koje donose mir i radost. Mnogi ljudi provode živote u potrazi za srećom, verujući da će je pronaći u stvarima koje su prolazne. Međutim, istinska sreća dolazi iz unutrašnjeg mira i duhovnog ispunjenja.
Duhovna praksa, kao što je molitva, meditacija i zajedništvo sa drugima, može pomoći pojedincima da pronađu taj mir. U istraživanju okruženja koje je ispunjeno stresom i brigama, pojedinci često zaboravljaju na važnost vremena provedenog u tišini, refleksiji i duhovnom razmišljanju. Ćutanje, kako se često kaže, nije odsustvo reči, već prisustvo smisla. U tišini možemo čuti unutrašnji glas koji nas vodi ka dubljem razumevanju sebe i sveta oko nas.
U središtu ove potrage za smirenjem i radošću nalazi se i igra. Deca kroz igru istražuju svet oko sebe, uče o pravilima, razvijaju kreativnost i stvaralački potencijal. Igra nije samo zabava; ona je i način da se razumemo i povežemo sa drugima. U tom smislu, igra postaje važan alat za razvoj emocionalne inteligencije i socijalnih veština koje su neophodne za srećan i ispunjen život.
S obzirom na sve izazove i teškoće s kojima se suočavamo u svakodnevnom životu, važno je da se setimo da je sreća dostupna svima nama. Ona ne dolazi uvek lako, ali se može pronaći u malim stvarima, u trenucima zahvalnosti i u ljubavi prema drugima. U svetu u kojem se često osećamo izgubljeno, okretanje Bogu i razumevanje dubokih duhovnih istina može nam doneti mir i radost koju tražimo.
Na kraju, važno je razumeti da su sreća i mir stanja uma koja se ne mogu lako postići, ali se mogu razvijati kroz praksu, iskušenja i duhovni rast. Ta putanja zahteva vreme, strpljenje i posvećenost, ali donosi neprocenjive plodove. U svetu koji često deluje haotično i nepredvidivo, vera i unutrašnji mir ostaju svetionici nade i radosti. Svi mi imamo potencijal da pronađemo tu sreću, ukoliko se okrenemo onome što je zaista važno i trajno.
