Gotovo polovina od četrdesetak migranata koji su nedavno vraćeni u Italiju iz centra za repatrijaciju u Albaniji pod upravom Italije, uložila je žalbu na odbijanje njihovog zahteva za međunarodnu zaštitu. Ovu informaciju su danas potvrdili neimenovani izvori za Ansu.
Migranti, koji dolaze iz Egipta i Bangladeša, stigli su u Bari prošle subote nakon što je Apelacioni sud u Rimu odlučio da im ne odobri pritvor u centru Gjader. Ova grupa migranata predstavlja treću grupu koja je prebačena u zemlju koja nije članica Evropske unije. Prema navodima agencije, ovo je deo inovativne, ali i kontroverzne šeme italijanske vlade predvođene premijerkom Đorđom Meloni, koja ima za cilj odvratiti odlazak lica kojima je pritvor ukinut do presude Evropskog suda pravde, koja se očekuje kasnije ovog meseca.
Pritvori su ukinuti na osnovu prethodne presude Evropskog suda pravde, u kojoj se nije direktno govorilo o Italiji, ali je utvrđeno da Egipat i Bangladeš nisu u potpunosti bezbedni za repatrijaciju na svim svojim teritorijama. Ova odluka dovela je do zabrinutosti kod organizacija za ljudska prava, koje su ukazale na rizike s kojima se suočavaju migranti prilikom vraćanja u svoje zemlje porekla.
U poslednjih nekoliko godina, Italija se suočava sa sve većim pritiskom migracija, a vlada je uvela strože mere kako bi kontrolisala priliv migranata. Ove mere uključuju i sporazume sa zemljama iz kojih migranti dolaze, kao i povećane napore za vraćanje onih koji ne ispunjavaju uslove za azil. Međutim, ovaj pristup dovodi do sve većih tenzija unutar Evropske unije, s obzirom na to da mnoge druge članice smatraju da Italija prebacuje svoj problem na druge zemlje.
Vlada Đorđe Meloni se suočava s kritikama zbog načina na koji se nosi s pitanjem migracija. Kritičari tvrde da je politika koja se sprovodi nehuman i da ne uzima u obzir prava migranata. S druge strane, vlada insistira na tome da je potrebno zaštititi granice i osigurati sigurnost građana.
U međuvremenu, humanitarne organizacije pozivaju na hitnu akciju kako bi se osigurala sigurnost i dobrobit migranata. Mnogi od njih beže od rata, nasilja i siromaštva, a njihovi zahtevi za azil često se suočavaju s odbijanjem. Prema rečima predstavnika nekih organizacija, situacija se dodatno komplikuje zbog složenih pravnih procedura koje su u toku, kao i zbog nedostatka resursa za adekvatnu pomoć migranata.
Ova situacija se dodatno pogoršava i zbog pandemije COVID-19, koja je otežala kretanje i dodatno opteretila već preopterećene sisteme u zemljama EU. Mnogi migranti su zarobljeni u pravnim zamkama, čekajući na odluke o svojim slučajevima, što dovodi do povećane frustracije i očaja među njima.
Kako se očekuje presuda Evropskog suda pravde, mnogi se nadaju da će to doneti jasnije smernice za upravljanje migracijama i zaštitu prava migranata. U međuvremenu, situacija ostaje napeta, a mnogi migranti i dalje traže sigurnost i bolju budućnost u Evropi.
U svetlu ovih događaja, važno je da se nastavi dijalog između zemalja članica EU, kako bi se pronašla održiva rešenja za izazove sa kojima se suočavaju migranti, ali i kako bi se obezbedila sigurnost i stabilnost u regionu.
