Vlasnici evropskih kompanija luksuzne robe, kao što su Lui Viton (LVMH) i Guči, suočavaju se sa značajnim poslovnim poteškoćama u Kini. Ove poteškoće su rezultat trgovinskog rata između Pekinga i Vašingtona, kao i pada cena na kineskom tržištu nekretnina. Prema rečima neimenovanog ekonomskog analitičara, potrošnja Kineza na luksuzne proizvode je znatno pogođena padom cena nekretnina i neizvesnostima koje dolaze iz trgovinskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Tržište nekretnina u Kini već mesecima beleži kontinuirani pad, a cene novih stanova su u martu ove godine pale za 0,1 odsto, što predstavlja 22. uzastopni mesec opadanja cena. Ova situacija dodatno narušava potrošačko raspoloženje među Kinezima, koji su tradicionalno bili značajni potrošači luksuzne robe.
LVMH, koji je vlasnik brendova kao što su Lui Viton i Kristijan Dior, zabeležio je pad prodaje u prvom kvartalu ove godine od 3 odsto, dostigavši 20,3 milijarde evra (23 milijarde dolara). Ovaj rezultat je doveo do gubitka pozicije najsnažnije evropske poslovne grupacije za luksuznu robu, koju je preuzela kompanija Hermes. Prodaja LVMH-a opala je u skoro svim segmentima osim u kategoriji satova i nakita, a potražnja za konjakom, koji je popularan u Kini i SAD-u, je takođe pala, što je rezultovalo padom prodaje od 9 odsto – najvećim u svim kategorijama.
Ovi rezultati odražavaju kontinuirani pad potrošnje luksuznih proizvoda u Kini, koji je prema januarskom izveštaju američke konsultantske kompanije Bain & Co. iznosio između 18 i 20 odsto tokom prošle godine. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za luksuzne brendove koji se oslanjaju na kinesko tržište kao jedan od glavnih izvora prihoda.
Trgovinski rat između Kine i Sjedinjenih Američkih Država dodatno komplikuje situaciju. Neizvesnost oko budućnosti trgovinskih odnosa između ove dve zemlje utiče na potrošače i njihove kupovne navike. Kineski potrošači su postali oprezniji u svojim troškovima, što se odražava na smanjenoj potražnji za luksuznim proizvodima.
Pored toga, pad cena nekretnina u Kini ima dalekosežne posledice na ekonomiju, jer mnogi Kinezi koriste nekretnine kao oblik štednje i investicija. Kada cene opadaju, to utiče na njihovu percepciju bogatstva, što može rezultirati smanjenjem potrošnje u drugim sektorima.
Kompanije kao što su LVMH i Guči pokušavaju da pronađu načine da se prilagode ovoj novoj stvarnosti. Neki analitičari sugerišu da bi brendovi mogli da se fokusiraju na inovacije i diversifikaciju proizvoda kako bi privukli potrošače. Takođe, povećanje prisutnosti na društvenim mrežama i digitalnim platformama može pomoći u privlačenju mlađih potrošača koji su sve više zainteresovani za luksuzne proizvode.
Iako su izazovi značajni, neki stručnjaci veruju da kinesko tržište luksuzne robe ima potencijal za oporavak, posebno kada se uzmu u obzir demografske promene i rastući broj bogatih pojedinaca u zemlji. Kineski potrošači, posebno mlađe generacije, sve više žele da poseduju luksuzne proizvode kao simbol statusa i uspeha, što može otvoriti vrata za brendove da ponovo zažive.
U zaključku, luksuzna industrija se suočava sa nizom izazova u Kini, ali uz pravilan pristup i strategije, postoji mogućnost oporavka i rasta u budućnosti. Kompanije će morati da budu fleksibilne i inovativne kako bi se prilagodile promenljivim uslovima na tržištu i potrebama potrošača.
