Mađarska obaveštajna služba špijunirala je zvaničnike EU tokom njihove posete Budimpešti, navodi se u zajedničkom izveštaju belgijskog lista De Tijd i mađarske nevladine organizacije Direkt36. Agenti su pretraživali hotelske sobe i preuzimali informacije sa laptopova, dok je mađarska obaveštajna agencija IH prikupljala informacije od mađarskih građana koji rade u institucijama EU. Navodi se da su evropski zvaničnici češće putovali u Budimpeštu zbog predsedavanja Mađarske Savetom EU.
Belgijski list piše da je unutar IH izvršena raspodela radi praćenja zvaničnika institucija EU, a izveštaj se posebno bavi špijuniranjem istražitelja iz Kancelarije EU za borbu protiv prevara (OLAF) u periodu od 2015. do 2017. godine. Mađarski obaveštajci su snimali telefonske pozive, pratili i špijunirali privatne sastanke istražitelja OLAF-a. Prema izvorima De Tijda, gotovo sve delegacije EU koje su bile u poseti Mađarskoj bile su špijunirane.
Ovaj izveštaj izazvao je zabrinutost u EU, posebno zbog činjenice da su zvaničnici bili špijunirani tokom njihovih poseta Mađarskoj. Povodom ovog slučaja, predstavnici EU izrazili su nezadovoljstvo i zahtevali dodatne informacije od mađarskih vlasti. Istaknuto je da takve aktivnosti predstavljaju ozbiljan prekršaj protiv diplomatskih pravila i međunarodnih normi.
Mađarska je već bila pod prismotrom EU zbog različitih pitanja, uključujući i kršenje vladavine prava i slobode medija. Ovaj novi skandal mogao bi dodatno pogoršati odnose između Mađarske i EU, posebno uoči predsedavanja Mađarske Savetom EU.
Reakcije na ovaj izveštaj su različite, sa nekim političarima koji zahtevaju hitnu istragu i sankcije prema Mađarskoj, dok drugi smatraju da je potrebno sačekati zvaničnu reakciju mađarskih vlasti pre donošenja bilo kakvih mera. Ipak, većina se slaže da je potrebno preduzeti odgovarajuće korake kako bi se osiguralo da ovakvi incidenti ne ponove.
Očekuje se da će ovaj slučaj biti tema rasprave na narednom sastanku lidera EU, gde će se verovatno razmatrati moguće posledice po odnose između Mađarske i EU. Takođe se očekuje da će se postaviti pitanja o bezbednosti zvaničnika EU prilikom njihovih poseta drugim zemljama članicama, kao i o merama koje će biti preduzete kako bi se osigurala njihova zaštita.
Mađarska obaveštajna služba će verovatno morati da se suoči sa posledicama ovog skandala, kako u domaćoj tako i u međunarodnoj zajednici. Pitanje špijuniranja zvaničnika EU predstavlja ozbiljan izazov za Mađarsku i njene odnose sa EU, naročito u kontekstu trenutnog predsedavanja Savetom EU.
U međuvremenu, istražitelji će nastaviti da rade na prikupljanju dodatnih informacija o ovom slučaju i pokušati da utvrde tačan obim špijuniranja zvaničnika EU u Mađarskoj. Očekuje se da će javnost i političari pratiti dalji razvoj situacije i zahtevati odgovornost za ove nezakonite aktivnosti. Ukoliko se potvrde navodi iz izveštaja, Mađarska će morati da preduzme konkretne korake kako bi povratila poverenje EU i njene članice.
