Premijer Mađarske Viktor Orban nedavno je najavio planove svoje vlade da donese zakon koji će onemogućiti demonstrantima da blokiraju mostove, čime bi se, kako tvrdi, zaštitila prava građana koji ne učestvuju u protestima. U intervjuu za državnu radio-stanicu, Orban je istakao da sudije već primenjuju zakone koje je vlada donela, ali da je potrebno izmeniti te zakone kako bi se sprečilo blokiranje saobraćaja na ključnim mostovima, što često dovodi do saobraćajnih gužvi.
Orban se suočava s jakim izazovom opozicije pred predstojeće izbore, a svoje stavove o zakonodavnim promenama dodatno je pojačao kritikama na račun LGBTQ+ zajednice. On je najavio i planove za ograničavanje stranog finansiranja nezavisnih medija i nevladinih organizacija u Mađarskoj, što je pokrenulo brojne kontroverze unutar i van zemlje.
„Sloboda okupljanja je važna, ali nije normalno da u međuvremenu hiljade ili desetine hiljada ljudi ostanu u saobraćajnoj gužvi“, rekao je Orban, ističući potrebu za ravnotežom između prava na proteste i prava ostalih građana na nesmetano kretanje.
U svetlu ovih najava, mađarski parlament je prošlog meseca usvojio zakon koji zabranjuje održavanje Parada ponosa, uz obrazloženje da bi takav događaj mogao biti štetan za decu. Organizatori ove manifestacije su reagovali poručivši da takva zabrana ne predstavlja nikakvu pretnju i da planiraju da održe događaj uprkos novim zakonima.
Mostovi u Budimpešti postali su ključna tačka protesta u poslednjim godinama. Demonstranti ih koriste kako bi izrazili svoje zahteve i nezadovoljstvo vladinim politikama, a blokiranje saobraćaja često se koristi kao metoda pritiska na vladajuće strukture. U utorak, hiljade ljudi okupilo se na Elizabetinom mostu u Budimpešti kako bi izrazili svoj protest protiv zakona koji zabranjuje Paradu ponosa. Ovaj događaj ukazuje na rastuće nezadovoljstvo među građanima, koji se bore za svoja prava i slobode.
Reakcije na Orbanove planove i zakonodavne promene su podeljene. Dok neki podržavaju ideje o restrikcijama na proteste i ograničavanju stranog finansiranja, drugi smatraju da takve mere predstavljaju napad na demokratiju i slobodu govora. Kritičari upozoravaju da bi donošenje ovih zakona moglo dodatno potkopati ljudska prava i slobode u zemlji, dok vlada tvrdi da se radi o nužnim merama za očuvanje javnog reda i mira.
U vezi s kritikama na račun LGBTQ+ zajednice, Orban je naglasio da će njegova vlada nastaviti da se bori protiv „ideologije“ koja, kako smatra, preti tradicionalnim vrednostima. Njegov stav se poklapa sa širim trendom u regionu, gde se sve više vlada okrenulo konzervativnim politikama i preispitivanju prava manjinskih grupa.
Dok se Mađarska suočava sa izazovima na unutrašnjem frontu, međunarodna zajednica prati razvoj situacije s velikim interesovanjem. Kritike na račun mađarske vlade dolaze ne samo iz opozicije, već i iz međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima, koje upozoravaju na opasnosti po demokratiju i vladavinu prava.
U narednim mesecima, očekuje se da će Orbanova vlada nastaviti s implementacijom svojih planova, a kako se bliže izbori, verovatno će se pojačati tenzije između vlade i opozicije, kao i između vlasti i građana koji se bore za svoja prava. U svetlu ovih događaja, budućnost mađarske demokratije i ljudskih prava ostaje neizvesna.
