Mađarska je danas najavila da razmatra svoje buduće učešće u Međunarodnom krivičnom sudu (ICC) nakon razgovora ministra spoljnih poslova Petra Sijarta sa izraelskim kolegom Gideonom Sarom. Sijarto je istakao da je tokom razgovora razmatrao mogućnosti za rešenje sukoba na Bliskom istoku i potvrdio podršku Mađarske svakom predlogu koji može doprineti dugoročnom miru i stabilnosti u toj regiji.
Sijarto je istakao da je delovanje ICC-a postalo ozbiljno ispolitizovano, što je dovelo do diskreditacije međunarodnog pravosudnog sistema. Ova izjava dolazi u svetlu nedavnih odluka ICC-a, koji je izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg šefa odbrane Joava Galanta, optužujući ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Gazi. Ove optužbe su izazvale značajne tenzije i kritike prema ICC-u, posebno od strane Izraela i njegovih saveznika.
U okviru istrage, tužioci ICC-a takođe ispituju napade koje je Hamas izveo 7. oktobra 2023. godine, kada je poginulo više od 1.200 ljudi, prema podacima izraelskih vlasti. Tužioci su zatražili naloge za hapšenje trojice lidera Hamasa zbog sličnih zločina, međutim, svi su oni ubijeni tokom proteklih 16 meseci sukoba u Gazi.
Međunarodni krivični sud, osnovan 2002. godine, broji 123 države članice, ali među njima nisu Sjedinjene Američke Države, Rusija, Kina, Indija, Turska, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati. Ova situacija dodatno komplikuje međunarodnu pravnu situaciju i izaziva sumnje u efikasnost i nepristrasnost suda.
Sijarto je naglasio da Mađarska ne želi da bude deo sistema koji je postao politički motivisan, što može uticati na buduće odluke o saradnji sa ICC-om. Ovaj stav se može smatrati odrazom šireg trenda u kojem mnoge države preispituju svoj odnos prema međunarodnim institucijama i njihovoj sposobnosti da deluju nepristrasno.
U međuvremenu, situacija na Bliskom istoku ostaje napeta, a međunarodna zajednica se suočava sa izazovima u pronalaženju rešenja za dugotrajne sukobe. Razgovori između Mađarske i Izraela o mogućim rešenjima ukazuju na to da se neki evropski lideri sve više okreću bilateralnim pristupima i regionalnim inicijativama, umesto da se oslanjaju na multilateralne institucije.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada se sve više zemalja suočava s pitanjima ljudskih prava i međunarodnog prava u kontekstu sukoba. Kritike na račun ICC-a od strane zemalja kao što je Mađarska mogu dodatno oslabiti poverenje u ovu instituciju i njenu sposobnost da sprovodi pravdu u međunarodnim slučajevima.
Osim toga, pitanje legalnosti i legitimnosti ICC-a postaje sve važnije, s obzirom na to da se mnoge zemlje, uključujući Mađarsku, pitaju o njegovim stvarnim namerama i sposobnosti da se izbori sa kompleksnim međunarodnim pitanjima. Ovaj stav dodatno je učvršćen poslednjim odlukama suda, koje su izazvale negodovanje ne samo u Izraelu, već i u mnogim drugim državama koje smatraju da je ICC postao alat za političke obračune.
U svetlu ovih događaja, budućnost Međunarodnog krivičnog suda i dalje ostaje neizvesna, a preispitivanje članstva Mađarske može biti samo početak šireg procesa revaluacije uloge ICC-a na globalnoj sceni. Očekuje se da će se ovi razgovori nastaviti, a rezultati će imati značajan uticaj na međunarodne odnose i pravosudni sistem u budućnosti.
