Turska vlada je saopštila da je više od 1100 ljudi uhapšeno tokom pet dana masovnih protesta širom zemlje, nakon hapšenja popularnog gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua. Imamoglu je juče trebalo da bude potvrđen kao protivkandidat turskom predsedniku Erdoganu na predsedničkim izborima 2028. godine. Demonstranti se i večeras okupljaju u Istanbulu, što dovodi do tenzija u gradu.
Protesti, koji su najveći u poslednjih deset godina, počeli su u sredu kada je Imamoglu priveden zbog optužbi za korupciju i podržavanje terorističkih organizacija. On je, nakon što mu je definitivno određen pritvor, smenjen sa mesta gradonačelnika. Imamoglu tvrdi da su optužbe politički motivisane, s obzirom na to da je juče trebalo da bude potvrđen kao kandidat Republikanske narodne stranke (CHP). Prema anketama, on je popularniji od trenutnog predsednika Turske.
Uprkos hapšenju, CHP je juče simbolično održala izbore na kojima je Imamoglu potvrđen kao kandidat za predsednika. Ova odluka ukazuje na unutrašnju borbu unutar opozicije i jačanje njenog fronta naspram vladajuće stranke.
S druge strane, predsednik Erdogan je večeras u obraćanju na televiziji rekao da su se demonstracije podrške gradonačelniku Istanbulu pretvorile u pokret nasilja. Pozvao je opoziciju da prestane sa provociranjem građana i rekao da će njegova partija biti odgovorna za uništavanje imovine i napade na policiju.
„Ovo sam ponovio više puta danas – prestanite da remetite mir naših građana provokacijama. Ako imate hrabrosti, odgovarajte za korupciju, krađe i mito, i druge nepravilnosti“, rekao je Erdogan. Ove reči dodatno su razbuktale strasti među demonstrantima, koji smatraju da se radi o pokušaju gušenja opozicije i slobode govora.
Evropska unija je takođe reagovala na situaciju u Turskoj, zahtevajući od turskih vlasti da poštuju prava izabranih zvaničnika kao i mirnih demonstranata. Portparol Evropske komisije, Gijom Mersije, izjavio je da hapšenje gradonačelnika Imamoglua i protesti koji su usledili postavljaju pitanje da li se Turska drži svoje demokratske tradicije. „Kao članica Saveta Evrope i kandidat za članstvo, Turska to mora da čini“, naglasio je Mersije.
Imamoglu je na mestu gradonačelnika Istanbula od 2019. godine. Tada je Erdoganova partija AKP tražila ponavljanje izbora zbog navodnih nepravilnosti, ali je Imamoglu ponovo pobedio na tim izborima. Na lokalnim izborima prošle godine, AKP je izgubila u svim velikim gradovima, što je dodatno oslabilo poziciju Erdogana i njegove stranke.
Dan pre svog hapšenja, Imamogluu je Univerzitet poništio diplomu, što je jedan od uslova za predsedničku kandidaturu. On je najavio žalbu na ovu odluku, smatrajući je pokušajem da se onemogući njegovo političko delovanje. Ove aktivnosti ukazuju na to da se situacija u Turskoj sve više komplikuje, a tenzije između vladajuće partije i opozicije rastu.
Protesti u Istanbulu i drugim gradovima Turske ukazuju na duboke podele unutar društva, kao i na nezadovoljstvo građana trenutnim stanjem u zemlji. Mnogi smatraju da su hapšenja i represija protiv opozicije postali uobičajena praksa, a događaji u poslednjih nekoliko dana samo su dodatno pogoršali situaciju.
Kako se situacija bude razvijala, očekuje se da će protesti i dalje trajati, a Turska će se suočiti s velikim izazovima u očuvanju svoje demokracije i ljudskih prava. Tenzije između vlasti i opozicije, kao i reakcije međunarodne zajednice, igraće ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti političkog pejzaža u Turskoj.
