Beograd – Medjugodišnja inflacija je u martu 2023. godine usporila na 4,4 odsto, dok je inflacija na mesečnom nivou iznosila 0,1 odsto, što predstavlja sporiju dinamiku u odnosu na prethodne mesece. Ove podatke saopštila je Narodna banka Srbije (NBS), pozivajući se na informacije Republičkog zavoda za statistiku.
Prema izveštaju NBS, cene hrane i bezalkoholnih pića su na mesečnom nivou porasle u proseku za 0,5 odsto, sa promenjenom strukturom rasta u odnosu na prethodne mesece. U martu su cene svežeg voća i povrća porasle za 2,1 odsto, dok su cene prerađene hrane rasle sporije, za 0,2 odsto. Tokom februara došlo je do blagog sniženja cena u ovoj kategoriji, ali mart je obeležio povratak na rast.
U analizi cena, iz NBS ističu da su, osim cena kafe i čokolade, koje su zabeležile rast, cene ostalih kategorija prerađene hrane ostale nepromenjene ili su se smanjile. Ova situacija ukazuje na to da su potrošači suočeni sa različitim trendovima cena u zavisnosti od kategorije proizvoda.
Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane u martu iznosio je 4,8 odsto, što ponovo prevazilazi ukupnu inflaciju. Ovaj trend ukazuje na to da su osnovne životne namirnice i dalje pod pritiskom rasta cena, što može uticati na kupovnu moć potrošača.
Cene u okviru bazne inflacije su u martu imale neutralan doprinos mesečnoj inflaciji, dok je na međugodišnjem nivou bazna inflacija usporila na 5,1 odsto. Ova promena je rezultat izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja usluga mobilne telefonije, što je dodatno uticalo na kretanje inflacije.
Niže cene naftnih derivata su, s druge strane, doprinele mesečnom pojeftinjenju cena energenata za 0,7 odsto. U odnosu na mart prošle godine, cene energenata su bile niže za 0,4 odsto. Ova situacija ukazuje na povoljnije uslove na tržištu energenata, što može pozitivno uticati na inflacione pritiske.
Narodna banka Srbije ocenjuje da je kretanje inflacije od početka godine u skladu sa njihovim projekcijama. Prema aktuelnim procenama, inflacija bi na sličnom nivou trebala da ostane do sredine godine, nakon čega se očekuje postepeno usporavanje, sa tendencijom da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja.
Iz NBS naglašavaju da će restriktivni monetarni uslovi, dolazak nove poljoprivredne sezone, koja se očekuje da bude prosečna, kao i očekivano smanjenje svetskih cena energenata, značajno doprineti ovom kretanju inflacije. Ove mere imaju za cilj stabilizaciju cena i smanjenje inflacionih pritisaka na domaćem tržištu.
Dodatno, smanjenju domaće inflacije doprineće i niža uvozna inflacija, kao i očekivano usporavanje rasta realnih zarada. Ova kombinacija faktora trebala bi da doprinese daljem usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji, čime bi se olakšala situacija potrošačima i ekonomiji u celini.
U svetlu svih ovih kretanja, važno je pratiti dalja dešavanja na tržištu, kao i reakcije potrošača i poslovnog sektora na promene cena. Inflacija ostaje jedan od ključnih ekonomskih pokazatelja koji utiču na životni standard i ekonomski rast, te je potrebno nastaviti sa analizom i preduzimanjem adekvatnih mera u cilju očuvanja ekonomske stabilnosti.
