Protekle nedelje održani su vanredni parlamentarni izbori u Nemačkoj, a prašina koja se nakon objavljivanja rezultata podigla, polako se sleže. Rezultati su, prema ocenama analitičara, očekivani, odnosno onakvi kakve su pokazivale predizborne ankete. Međutim, koja god da bude formirana nova vlada, suočiće se sa teškim izazovima.
Najviše glasova odnela je Demohrišćanska konzervativna koalicija CDU/CSU, predvođena Fridrihom Mercom. Međutim, pažnju javnosti, kako u kampanji, tako i u izbornoj noći, odvukla je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), koja je ostvarila istorijski rezultat, dupliravši broj glasova i poslaničkih mesta u odnosu na izbore 2021. godine.
Prema rezultatima koje je objavila nemačka Savezna izborna komisija, na izlaznosti od čak 82,5 odsto, koalicija CDU/CSU zauzela je ukupno 208 mesta u Bundestagu, dok je AfD ostvarila skok od čak 69 poslaničkih mandata, sa ukupno 152 mesta. Tri najveće brige Nemačke u ovim izborima bile su mir i bezbednost u Evropi, ekonomija i socijalna pitanja.
Fridrih Merc, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), koji će najverovatnije biti novi kancelar, stavio je politiku migracija na vrh svog dnevnog reda. Ovaj fokus je rezultat niza smrtonosnih napada koji su izvršili građani koji nisu pripadnici nemačke nacionalnosti, a koji su dominirali nemačkim medijima u poslednjih nekoliko meseci.
Politički analitičar Jakša Šćekić u razgovoru za Euronews Srbija kaže da nema sumnje da će Merc biti „mnogo radikalniji“ nego dosadašnji kancelar. On smatra da neće imati problema da isporuči rakete dugog dometa Taurus Ukrajini. Mercovi potezi prema Ukrajini neće stati samo na vojnim isporukama; planira da odmah nakon formiranja vlade poseti Kijev i ugosti ukrajinskog predsednika u Berlinu, šaljući time snažnu poruku da Nemačka ostaje demokratska zemlja utemeljena na vrednostima koje prioritet daju miru i pravdi.
Merc je pod velikim pritiskom da što pre formira stabilnu vladu kako bi započeo rešavanje ovih problema. Već su započeli pregovori o koaliciji sa centar-levičarskim Socijaldemokratama (SPD). Odnos između Nemačke i SAD-a, posebno u svetlu povratka Donalda Trampa na američku političku scenu, dodatno komplikuje situaciju.
S obzirom na rastuće tenzije između Evrope i Rusije, Rafael Los sa Evropskog saveta za spoljne odnose kaže da će geopolitička pitanja biti među glavnim prioritetima nove vlade. On ukazuje na to da Merc razmišlja o jačanju nemačkih odbrambenih sposobnosti i vojnim pitanjima koja su postala sve važnija.
Dok Merc obećava jaču i stabilniju vladu, pojavljuju se pitanja u vezi sa finansiranjem povećanih izdataka za odbranu, posebno u svetlu pretnje od Rusije. Pitanje kako obezbediti potrebna sredstva za odbranu i infrastrukturu postaje ključno, s obzirom na to da će nova vlada morati da odgovori na izazove koji se tiču javnog duga i preispitivanja vojnog roka.
Povećani troškovi energije i spirala troškova života podstakli su mnoge Nemce da postanu razočarani tradicionalnim vladinim strankama, što se odrazilo na rekordni rezultat ekstremno desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), koja je osvojila 20 odsto nacionalnih glasova. Podrška AfD bila je posebno izražena u bivšoj Istočnoj Nemačkoj, koja i dalje pati od infrastrukturnih problema, kao što su propadanje škola i nedostatak vrtića.
Nova vlada će morati da uloži značajna sredstva u infrastrukturu, a političke stranke, kako one na vlasti, tako i opozicija, posebno Zeleni i Levica, moraće da preuzmu odgovornost rešavanjem ovih problema programatski. U svetlu ovih izazova, budućnost nemačke politike i njene koalicije ostaje neizvesna, ali je jasno da će novi kancelar Fridrih Merc morati da se suoči sa brojnim izazovima kako bi obezbedio stabilnost i prosperitet Nemačke.
