Mikrobilje, mladi jestivi izdanci biljaka, beru se u fazi klijanja, obično između 7 i 21 dan od sadnje, pre nego što razviju pravo lišće. Ova sitna biljčica, iako malih dimenzija, izuzetno je bogata hranljivim materijama i sve više se koristi u savremenoj ishrani zbog svojih nutritivnih vrednosti, ali i zbog estetike koju donosi jelima. Mikrobilje se koristi u ishrani, ali i kao dekoracija u kulinarstvu, zahvaljujući svom bogatom sadržaju vitamina, minerala, antioksidanata i drugih bioaktivnih jedinjenja. Neke vrste mikrobilja mogu imati veći sadržaj vitamina C, folne kiseline i vitamina K nego zrele biljke, a poznate su i po svojim antiinflamatornim svojstvima.
Nutritivne vrednosti mikrobilja su impresivne. Kao izvor vitamina A, C, K, folata, kalijuma, magnezijuma i gvožđa, mikrobilje može značajno doprineti svakodnevnom unosu hranljivih materija. Pored toga, mnoge vrste sadrže visoke količine antioksidanata koji pomažu u borbi protiv slobodnih radikala. Takođe, neke vrste, poput crnog kvasca, mogu biti korisne za srčanu funkciju zahvaljujući sadržaju omega-3 masnih kiselina i fitonutrijenata.
Mikrobilje se može koristiti na mnogo načina, bilo da želite da dodate svežinu svom jelu, poboljšate njegov izgled ili obogatite njegov nutritivni sastav. Kao ukras za salate, supe, pogače ili pice, mikrobilje može podići svaki tanjir. Njihov vibrantni izgled i bogatstvo ukusa učiniće da jelo ne samo izgleda lepše, već i da ima dublji, intenzivniji ukus. Na primer, ljubičasta rotkva donosi pikantnu notu, dok mikro brokoli može dodati blag i hrskav teksturalni kontrast.
Mikrobilje se takođe može koristiti za obogaćivanje sokova ili smutija. Pospite malo peršuna ili kvasca u smuti sa voćem i povrćem, i pružite svom organizmu dodatnu dozu vitamina i minerala, bez da se odreknete ukusa. Kao prilog glavnim jelima, mikrobilje se može lako koristiti uz gotovo sve vrste jela, od mesa do povrća. Uparite ih sa pečenim krompirom, piletinom ili jelima sa testeninom – njihov svež ukus će dodatno osvežiti svaki zalogaj.
Osim toga, mikrobilje dodaje ne samo boju, već i složeni ukus. Na primer, limunski mirisna nana može oplemeniti voćne salate ili jogurt, dok kvasac može dodati blagu pikantnost raznim jelima. Kao alternativa zelenoj salati u takosu, hamburgeru ili sendviču, mikrobilje se savršeno uklapa u ove obroke, gde može poslužiti kao osnovna zamena za zelenu salatu. Ne samo da će dati hrskavost, već će i dodati jedinstveni ukus. Mikro senf može dati dodatni šmek, dok mikro brokoli donosi hrskavost i jedinstvenu strukturu.
Mikrobilje nije rezervisano samo za slana jela. Na primer, prstohvat nane može se posuti po voćnom pudingu ili jagodama sa jogurtom, dodajući osvežavajuću notu koja se savršeno uklapa u slatke, voćne kombinacije. Ova mala, ali moćna biljčica ne samo da obogaćuje jela, već i doprinosi njihovom vizuelnom identitetu.
S obzirom na sve nutritivne vrednosti i mogućnosti upotrebe, mikrobilje se sve više prepoznaje kao važan deo zdrave ishrane. Njihova popularnost raste među potrošačima koji traže načine da obogate svoju ishranu, ali i da unaprede ukus svojih jela. Stoga, mikrobilje predstavlja savršen spoj nutricionizma i kulinarstva, koji obogaćuje svakodnevne obroke i doprinosi zdravijem načinu života. U budućnosti, očekuje se da će se upotreba mikrobilja nastaviti širiti, kako u domaćinstvima, tako i u profesionalnim kuhinjama.
