Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Crne Gore, Milan Knežević, izneo je ozbiljne optužbe tokom skupa u Skupštini, gde je istakao da je prava namera opozicione blokade parlamenta bila oslobađanje Zorana Lazovića i Milivoja Katnića, kao i sprečavanje formiranja anketnog odbora za istraživanje političkih prebijanja i likvidacija. Knežević je naglasio da su ove akcije deo šireg plana, koji uključuje i pokušaje da se utiče na političku scenu Crne Gore kroz manipulacije i dezinformacije.
U svom izlaganju, Knežević se osvrnuo na najavu da će Milo Đukanović postati počasni predsednik, ukazujući na to da je on osoba koja sprovodi, kako je rekao, „klerikalnu kontrarevoluciju uz pomoć Amerikanaca, a na korist Rusa“. Ove tvrdnje dodatno su pojačale tenzije između opozicije i vlasti, s obzirom na to da se Đukanović često optužuje za bliske veze sa zapadnim silama, dok se istovremeno kritikuje za saradnju sa Rusijom.
Knežević je izrazio sumnju u motive Đukanovića, upitavši se šta je to što je on „sipao u drogu“. Njegove reči su bile usmerene na percepciju o „velikoj Srbiji“ i „velikoj Albaniji“, koje su, prema njegovim rečima, postale tema razgovora uz asistenciju Donalda Trampa i uz „amin i votku“ Vladimira Putina. Ovaj komentar ukazuje na složenost političke situacije na Balkanu, gde se nacionalizmi i političke ambicije često prepliću, stvarajući dodatne tenzije među narodima u regionu.
Knežević je nastavio da kritikuje opoziciju, tvrdeći da je njihovo ponašanje u Skupštini bilo deo predstave za javnost. On je ukazao na to da bi, da nije bilo odluke Andrije Mandića o udaljenju sa sednice, situacija bila još gora, sugerišući da su svi akteri u Vašingtonu bili u poziciji da utiču na dešavanja u regionu. Ove tvrdnje dodatno naglašavaju osećaj nesigurnosti i političke nestabilnosti koja je prisutna u Crnoj Gori.
Knežević je istakao da je jezik i kultura Balkana složena tema, gde se srpski, crnogorski i albanski jezici susreću i prepliću. On je podsetio prisutne na to da su u Vašingtonu ovi jezici dominantni, što implicira da strane sile imaju značajan uticaj na unutrašnju politiku zemalja u regionu. Ova izjava može se shvatiti kao kritika zapadne politike prema Balkanu, koja se često optužuje za nepoštovanje lokalnih identiteta i tradicija.
U zaključku, Knežević je pozvao na jedinstvo među narodima Balkana, naglašavajući potrebu za dijalogom i razumevanjem kako bi se prevazišle tenzije i nesporazumi koji su prisutni. Njegova izlaganja ukazuju na sve veću polarizaciju unutar crnogorskog društva, gde se različite političke struje bore za kontrolu i uticaj na budućnost zemlje.
Ovaj događaj u Skupštini predstavlja samo jedan od mnogih trenutaka u tekućim političkim previranjima u Crnoj Gori, gde se opozicija i vlast suočavaju sa brojnim izazovima, uključujući i pitanja nacionalnog identiteta, političke stabilnosti i odnosa sa stranim silama. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će ova pitanja uticati na budućnost Crne Gore i njen put ka političkom i društvenom konsenzusu.
