Izjava šefa hrvatske diplomatije, Gordana Grlić Radmana, o ratnom logoru Lora kod Splita, koja je izrečena prilikom intervjua za podgoričke Vijesti, izazvala je oštre reakcije iz Crne Gore. Grlić Radman je izjavio da „ne postoji i nikad nije postojao nikakav ‘logor Lora’“, ističući da je to pitanje više narativ nego stvarnost, te da je sve što se dogodilo u tom zatvoru već procesuirano i presuđeno. Ove reči ne doprinose unapređenju međudržavnih odnosa između Hrvatske i Crne Gore, saopšteno je iz kabineta predsednika Crne Gore, Jakova Milatovića.
U saopštenju se naglašava da Crna Gora ne sme zaboraviti svoje građane koji su stradali u Lori, te da je ovo pitanje pravde i državnog dostojanstva. Iz kabineta predsednika su potvrdili da postoje brojna svedočanstva o zlostavljanju i ubistvima crnogorskih državljana u ovom logoru, što je dodatno otežalo odnose između dve države.
Grlić Radman je takođe dodao da je sve što se dogodilo u Lori predmet pravosudnog postupka, te da je neophodno izbegavati komentarisanje takvih pitanja. Međutim, nije odgovorio na dodatno pitanje o tome šta zapravo predstavlja Lora ako nije logor, niti je pojasnio kako može biti narativ koji izjednačava agresora i žrtvu.
Reakcije iz Crne Gore su bile brze i oštre. Kabinet premijera Milojka Spajića je izjavio da, ukoliko postoje svedočenja o Lori, ne može se govoriti o tome da zatvor nije postojao. Istaknuto je da je Crna Gora spremna da istraje na procesuiranju zločina i obeštećenju žrtava, u skladu sa međunarodnim pravom. Oni su pozvali hrvatsko tužilaštvo na saradnju kako bi se procesuirali svi počinioci krivičnih dela i kako bi pravda bila zadovoljena.
Prema informacijama crnogorskog Udruženja učesnika ratova, u Lori je ubijeno 14 pripadnika bivše Jugoslovenske narodne armije (JNA), koji su zarobljeni na hercegovačkom ratištu 1992. godine. Županijsko državno tužilaštvo u Splitu je pokrenulo istragu o ovom slučaju krajem 2011. godine, ali do danas nije došlo do pravosudnog epiloga. Crnogorsko tužilaštvo je pre više od decenije ustupilo Hrvatskoj obimnu dokumentaciju koja se odnosi na ovaj slučaj.
Ova situacija dodatno komplikuje već napete odnose između Hrvatske i Crne Gore, koji su se tokom godina razvijali kroz različite političke i društvene izazove. Izjave poput Grlić Radmanove često izazivaju uzburkanost javnosti, a posebno među onima koji su direktno pogođeni stradanjima tokom rata.
U savremenom kontekstu, važno je da se ovakva pitanja rešavaju kroz dijalog i međusobno poštovanje, kako bi se izbegli dalji sukobi i nesporazumi. Crna Gora i Hrvatska imaju zajedničku istoriju, a napori ka pomirenju i razumevanju su ključni za izgradnju stabilne budućnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da je potrebno više otvorenih razgovora između dve države kako bi se postiglo pomirenje i razumevanje, a pravda za žrtve ostala prioritet. Samo kroz iskren dijalog i saradnju moguće je prevazići teške trenutke iz prošlosti i izgraditi bolju budućnost za sve građane.
