Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, danas je potvrdio da je stigao u Moskvu, gde je započeo svoj boravak posetom spomeniku Neznanom junaku, odajući tako poštu 28 miliona Rusa koji su stradali tokom Drugog svetskog rata. Ova tradicija, koju Dodik neguje, simbolizuje njegovu posvećenost sećanju na žrtve rata i značaj istorijskih događaja koji su oblikovali sudbine naroda.
Na društvenoj mreži X, Dodik je istakao da će ponovo biti u Moskvi 9. maja, kada će prisustvovati obeležavanju 80. godišnjice pobede nad fašizmom, na koje ga je pozvao predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin. Ova godišnjica ima poseban značaj za ruski i srpski narod, jer se sećanje na borbu protiv fašizma i žrtve koje su podnele dve nacije smatra ključnim delom njihove zajedničke istorije.
U svom obraćanju, Dodik je ukazao na pokušaje revizije istorije, ističući da su takvi napori uzaludni i da se istorijske činjenice ne mogu izokrenuti. „Ne može se promeniti istina o stradanju ruskog, srpskog i jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu“, rekao je Dodik, dodajući da su ti događaji deo kolektivnog pamćenja i identiteta naroda.
Dodik je takođe naglasio podršku koju Republika Srpska pruža Rusiji, ističući njen značaj kao zemlje koja je kroz istoriju pokazala sposobnost da brani svoju samostalnost i nezavisnost. „Predsednik Putin je istorijski lider ruskog naroda“, dodao je Dodik, čime je još jednom potvrdio bliskost između Republike Srpske i Rusije.
Međutim, njegova poseta Moskvi dolazi u trenutku kada se suočava sa ozbiljnim pravnim problemima. Naime, protiv Dodika je nedavno raspisana poternica unutar Bosne i Hercegovine, a očekuje se i odluka Interpola o eventualnoj međunarodnoj poternici. Ova situacija dodatno komplikuje njegov položaj, posebno nakon što je sud Bosne i Hercegovine izrekao kaznu zatvora od jedne godine zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice, Kristijana Šmita. Uz to, Dodiku je izrečena i šestogodišnja zabrana vršenja dužnosti predsednika Republike Srpske od dana pravosnažnosti presude.
Ove vesti su izazvale različite reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju kako će situacija uticati na političku stabilnost Republike Srpske i šireg regiona. U kontekstu trenutnih dešavanja, Dodikova poseta Moskvi može se tumačiti kao pokušaj jačanja veza sa Rusijom, dok istovremeno pokušava da se nosi sa pravnim problemima kod kuće.
Dodikova izjava o istorijskim događajima i njegov stav prema reviziji istorije odražava duboke političke podela u Bosni i Hercegovini, gde se različite etničke grupe često suočavaju sa kontradiktornim narativima o prošlosti. Ove tenzije se dodatno pogoršavaju zbog uticaja stranih sila i njihovih interesa u regionu.
Na kraju, Dodikova poseta Moskvi i njegovo angažovanje oko obeležavanja važnih istorijskih događaja ukazuje na to da će nastaviti da igra ključnu ulogu u političkom životu Republike Srpske, bez obzira na izazove sa kojima se suočava. Njegova podrška Rusiji i insistiranje na očuvanju istorijskog pamćenja može imati dugoročne posledice po odnose unutar Bosne i Hercegovine, kao i po šire geopolitičke tokove u regionu.
