Istoričar Muzeja žrtava genocida Nikola Miloševski je danas, u povodu Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, istakao značaj 27. januara 1945. godine, kada su sovjetske trupe ušle u Aušvic-Birkenau i oslobodile zatvorenike iz jednog od najstrašnijih logora tokom Drugog svetskog rata. Ovaj datum se obeležava kao jedan od najvećih trijumfa antifašizma, a Miloševski naglašava da je Aušvic samo vrh ledenog brega zla koje je počelo 1933. godine, kada su nacisti počeli da osnivaju logore poput Dahaua i Zahsenhauzena.
Miloševski je takođe istakao da su logori poput Jasenovca, Starog sajmišta, Topovskih šupa, Banjice i Crvenog krsta u Nišu, deo istog zla. On je podsetio na to da je srpski narod bio žrtva Drugog svetskog rata, ali i pobednik, zajedno sa drugim narodima koji su se borili protiv fašizma. Srbija će, kako je rekao, obeležiti ovaj dan prigodnom svečanošću, a Muzej žrtava genocida je organizovao niz predavanja na ovu temu.
Kada je reč o sagledavanju Jasenovca kao strašne posledice istorijskih okolnosti, Miloševski smatra da je narod na Balkanu na dobrom putu da shvati Jasenovac u širem kontekstu, kao najveće gubilište srpskog naroda u 20. veku. On je naglasio da su mnogi ljudi stradali samo zato što su bili pripadnici srpskog, jevrejskog ili romskog naroda. Pored Jasenovca, istoričar je ukazao na to da je srpski narod stradao i na svojim kućnim pragovima, pri čemu je skoro tri četvrtine poginulih u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) stradalo u svojim selima.
Miloševski je takođe komentarisao situaciju u vezi sa centralnom komemoracijom na Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta u Aušvicu, na kojoj neće biti prisutni ruski predstavnici, niti izraelski premijer Benjamin Netanjahu. Prema njegovom mišljenju, to je primer kada se politika meša u istoriju, što nije dobro. On je naglasio da je najozloglašeniji logor nacističke Nemačke, Aušvic, bio mesto gde su pre svega stradali Jevreji i ruski ratni zarobljenici, koji su bili najveće žrtve, ali i najveći pobednici u tom ratu.
Ovi komentari dolaze u trenutku kada se svet suočava sa novim izazovima vezanim za sećanje na Holokaust i potrebu za očuvanjem sećanja na žrtve. Miloševski je naglasio važnost obrazovanja i podsećanja na stradanje, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. On je pozvao na jedinstvo i razumevanje među narodima, kao i na osudu svakog oblika mržnje i diskriminacije.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta postao je prilika za refleksiju o prošlosti i za podsećanje na obavezu da se takvi zločini nikada više ne ponove. Miloševski je podsetio da je antifašizam vrednost koja treba da ujedini sve ljude dobre volje, a da je sećanje na žrtve Holokausta ključni deo te borbe. Srbija, kao zemlja koja je takođe doživela stradanja tokom Drugog svetskog rata, ima odgovornost da obeleži ovaj dan na dostojanstven način i da se seti svih onih koji su izgubili svoje živote zbog mržnje i netolerancije.
Na kraju, Miloševski je ponovio da je važno nastaviti sa edukacijom o Holokaustu i drugim oblicima genocida, kako bi se obezbedila budućnost u kojoj će svi ljudi moći da žive u miru i slobodi, bez straha od progona zbog svoje etničke, verske ili bilo koje druge pripadnosti.
