Pre 31 godinu, na današnji dan, novinarka „Duge“ Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva u svom stanu u Beogradu. Iako je od tog tragičnog događaja prošlo više od tri decenije, slučaj do danas nije razrešen. Prema izveštaju Holandskog forenzičkog instituta iz Haga, koji je izdat pre osam godina, smrt Dade Vujasinović može se klasifikovati kao ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj. I pored toga što su od tada preduzete određene mere, nova saznanja o uzroku njene smrti nisu otkrivena, a slučaj ostaje otvoren.
Dada Vujasinović je 8. aprila 1994. godine pronađena mrtva u porodičnom stanu. Nakon dodatnih veštačenja, koja su sprovedena 2008. godine, verzija o samoubistvu je odbačena. U januaru 2009. godine, Okružno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je pretkrivični postupak za ubistvo, ali su od tada prošle godine bez konkretnih rezultata. S obzirom na njenu važnu ulogu u novinarstvu, njen slučaj i dalje izaziva pažnju javnosti.
Povodom 31. godišnjice smrti Radislave Dade Vujasinović, ministar informisanja i telekomunikacija u tehničkom mandatu, Dejan Ristić, posetio je njen grob na Novom groblju u Beogradu i odao joj počast. On je prvi član Vlade Republike Srbije koji je obišao njen grob na godišnjicu njenog tragičnog gubitka, što ukazuje na značaj njenog doprinosa novinarstvu i društvu. Ova poseta je simboličan gest sećanja na novinarku koja je ostavila dubok trag u srpskom novinarstvu.
Rođena 10. februara 1964. godine u Čapljini, Dada Vujasinović diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Nakon završetka studija, radila je kao novinar u Privrednom pregledu, a potom se pridružila ekipi magazina Duga. Godine 1993. postala je članica uređivačkog kolegijuma ovog magazina, a njene reportaže sa slavonskog ratišta donele su joj nagradu „Svetozar Marković“, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.
Njen rad bio je fokusiran na istraživačko novinarstvo, posebno na teme koje su se bavile prepletanjem kriminala i politike. Zbog svojih hrabrih i često kontroverznih tekstova, Dada je dobijala pretnje, ucene i sudske tužbe, što je dodatno oslikavalo opasnosti s kojima se novinari suočavaju u zemlji. Njena knjiga „Svedočenja iz obeščašćene zemlje“, koja sadrži kompilaciju njenih tekstova, intervjua i privatnih pisama, objavljena je 1995. godine u Torontu, i predstavlja značajnu refleksiju njenog rada i života.
Društvo i novinarska udruženja nastavljaju da se zalažu za očuvanje sećanja na Dadu Vujasinović. Udruženje novinara Vojvodine i druga novinarska udruženja podržali su inicijativu da jedna ulica u Zrenjaninu dobije njeno ime, čime bi se dodatno odala počast njenoj hrabrosti i doprinosu novinarstvu.
U svetlu svih ovih događaja, slučaj Dade Vujasinović ostaje jako važan i značajan u kontekstu borbe za slobodu medija i zaštitu novinara. Njena smrt je podsetnik na to koliko je važno da se istina iznese na površinu, bez obzira na rizike. Dok se čeka razrešenje njenog slučaja, njena ostavština živi kroz rad i hrabrost onih koji nastavljaju njen put u borbi za pravednost i istinu. Dada Vujasinović ostaje simbol otpora i hrabrosti u novinarstvu, a njen doprinos će se pamtiti i prenositi na buduće generacije.
