Luvr, jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, suočava se sa ozbiljnim problemima prema rečima njegove direktorke, Lorans de Kar. U tajnom dopisu upućenom ministarstvu kulture, ona iznosi zabrinutosti o stanju muzeja koji se suočava sa brojnim izazovima, uključujući neprihvatljive uslove za izlaganje umetničkih dela.
Jedan od glavnih problema je varijacija temperature i prodiranje vlage u prostore muzeja, što ozbiljno ugrožava slike i druga umetnička dela. De Kar ukazuje na to da je velika piramida, koja je deo kompleksa muzeja, postala negostoljubiva i da neki prostori su u procesu degradacije. Sa posetom od 8,7 miliona turista u prethodnoj godini, Luvr se suočava sa prevelikom gužvom koja otežava uživanje u umetničkim delima. Posetioci nemaju gde da se odmore, a oznake i informativni materijali nisu adekvatno postavljeni.
Direktorka ukazuje na to da je muzejski objekat, koji datira iz više vekova, u procesu starenja i da je ispod međunarodnih standarda. Posebno je istaknuta briga u vezi sa velikom piramidom koja je dodata 1989. godine. Ona je prvobitno bila projektovana za četiri do pet miliona posetilaca godišnje, ali se sada suočava sa dvostruko većim brojem.
Gužva pred Đokondom, jednim od najpoznatijih dela u muzeju, takođe je alarmantna. Pred ovom slikom svakodnevno prolazi oko trideset hiljada ljudi, stvarajući redove koji su uporedivi sa onima na fudbalskim utakmicama. De Kar smatra da je potrebno promeniti način izlaganja ovog remek-dela kako bi posetioci imali bolje iskustvo.
Direktorka se obratila ministarki Rašidi Dati tražeći da upozori predsednika Emanuela Makrona o kritičnom stanju muzeja. Iz Makronovog okruženja su potvrdili da su svesni problema i da će se obnova muzeja razmatrati. U međuvremenu, neki smatraju da Luvr ne izgleda tako loše, ističući da stari izgled zgrade može biti deo njenog šarma.
Turisti se često žale na gužvu u hodnicima i u toaletima, koji nisu uvek čisti. Luvr bi trebao da predstavlja simbol nacionalnog ponosa, a umetnička dela poput Mona Lize i Miloske Venere su deo tog identiteta. Kako bi se očuvala ova ponosna tradicija, potrebno je osvežiti prostor i uslove u muzeju.
Sindikati predviđaju da bi sledeće godine Luvr mogao da privuče čak 9,1 miliona posetilaca, što dodatno naglašava potrebu za regulacijom dnevnog prometa. Jedna od predloženih mera je otvaranje dodatnog ulaza kako bi se smanjila gužva ispod piramide, što trenutno stvara nesnosne redove.
Luvr se prostire na 70 hiljada kvadratnih metara, a renoviranje ovog prostora zahteva ogromna ulaganja, procenjena na oko 500 miliona evra. Planira se izgradnja novih prostora, uključujući dve podzemne sale ispod muzeja, koje bi mogle biti posvećene samo Mona Lizi. De Kar smatra da je trenutna postavka ovog dela neadekvatna i da treba unaprediti način na koji se posetioci informišu o izložbama.
Međutim, postoje oni koji se ne slažu s tim da se Mona Liza premesti. Oni veruju da njeno prisustvo u sredini muzeja privlači turiste da istraže i ostala dela, dok bi njen premest bio na štetu celokupnom iskustvu.
Luvr je izgrađen na mestu utvrđenja Filipa Avgusta iz 1190. godine, a tokom vekova je pretrpeo značajne prepravke i proširenja. Od zamka do muzeja, Luvr je postao centar umetnosti i kulture, ali sada mu je potrebna hitna obnova kako bi nastavio da bude simbol francuskog nasleđa. Uloga muzeja u očuvanju umetnosti i istorije nikada nije bila važnija.
