Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je seriju zakona koji drastično menjaju unutrašnju i spoljnu politiku zemlje. Ovi zakoni imaju značajne posledice za građane i organizacije u Rusiji, kao i za međunarodne odnose.
Jedan od ključnih zakona koji je Putin potpisao proglašava za strane agente sve one koji sarađuju sa međunarodnim organizacijama u kojima Rusija nije učesnik. Ovaj zakon se odnosi na organizacije kao što je Međunarodni krivični sud, kao i na strane vladine agencije čiji rad može biti usmeren protiv bezbednosti Rusije. Osobe koje se bave prikupljanjem informacija iz oblasti vojno-tehničkih aktivnosti, širenjem materijala i poruka, takođe će biti označene kao strane agenti. Ova oznaka donosi brojne restrikcije, uključujući zabranu rada u obrazovnom sistemu Rusije. Ukoliko neka obrazovna institucija bude proglašena za stranu agenta, njena licenca će biti ukinuta.
Osim toga, stranim agentima se zabranjuje dobijanje statusa neprofitnih organizacija i opštinske podrške, kao i članstvo u organima upravljanja državnih korporacija. Ovaj zakon ima za cilj suzbijanje stranog uticaja na unutrašnje poslove Rusije, ali može izazvati zabrinutost u vezi sa slobodom izražavanja i akademskom autonomijom.
Putin je takođe potpisao zakon koji jača nadzor nad korišćenjem nuklearne energije u zemlji. Ovaj zakon je deo šire strategije koja se bavi obezbeđivanjem nuklearne i radijacione bezbednosti, kao i razvojem arktičke zone Rusije do 2035. godine. Novi propisi će omogućiti bolji nadzor nad aktivnostima u ovoj oblasti, u skladu sa zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Zakon stupa na snagu 15. decembra 2025. godine.
Takođe, Putin je potpisao zakon koji pojednostavljuje izdavanje viza za učesnike državnog programa preseljenja sunarodnika i njihove porodice, kao i za strane radnike koji obavljaju tehničke radove. Ovaj zakon omogućava izdavanje privatnih viza na rok do godinu dana, što je značajno olakšanje u poređenju sa prethodnim pravilima koja su predviđala samo jednokratni ulazak u zemlju bez mogućnosti produženja.
Osim ovih zakona, Putin je proširio ovlašćenja vlade u vezi sa federalnim budžetom za 2025. godinu. Prema novim propisima, vlada može povećati svoje rashode bez izmene zakona o saveznom budžetu, koristeći dodatne prihode koji nisu ostvareni od nafte i gasa. Ovi prihodi će biti usmereni u rezervni fond vlade, što može dovesti do povećanih državnih investicija ili potrošnje.
Na kraju, Putin je na dodeli nagrada za službu istakao važnost uključivanja veterana koji su učestvovali u ratu u Ukrajini u sve nivoe vlasti, uključujući opštine. On je naglasio da su ti veterani dokazali svoju snagu i pouzdanost, te da bi njihovo iskustvo moglo doprineti boljem upravljanju na lokalnom nivou.
Ove promene u zakonodavstvu reflektuju Putinovu strategiju jačanja državne kontrole i smanjenja uticaja stranih organizacija i vlada. Dok neki posmatrači smatraju da je ovo neophodno za očuvanje nacionalne bezbednosti, drugi izražavaju zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica po ljudska prava i slobodu izražavanja u Rusiji. U svetlu ovih zakona, budućnost unutrašnje i spoljne politike Rusije ostaje neizvesna, a međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije.
