Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog mučenika Evpsihija, značajnog svetitelja iz vremena cara Julijana Ostupnika. Prema crkvenoj tradiciji, Evpsihije je živeo u Kesariji, gde je upravljao crkvom Božjom Sveti Vasilije Veliki.
Evpsihije je bio mladić koji se pripremao za brak sa uglednom devojkom. Na dan njihove svadbe, međutim, desio se paganistički praznik posvećen boginji Fortuni, što je izazvalo njegovu gnevnu reakciju. U besu, Evpsihije je odlučio da razbije hram posvećen ovoj boginji, što je dovelo do ozbiljnih posledica.
Car Julijan, saznajući za ovaj incident, razbesneo se i naredio da se svi počinioci kazne smrću. Uz to, hrišćani su bili primorani da služe u vojsci, a na njihove troškove je trebalo da se ponovo izgradi hram Fortuni. Takođe, Julijan je oduzeo gradu Kesariju njegovo počasno ime, koje mu je dodelio car Klavdije, i preimenovao ga u Mazu.
Evpsihije je uhvaćen, vezan za drvo i mučen, a zatim pogubljen 362. godine. Nakon ovog događaja, car Julijan je posetio grad na svom putu prema Persiji, gde je vodio rat. Prilikom susreta sa Svetim Vasilijem, koji ga je dočekao s poštovanjem, car je naredio da mu se ponudi sena kao simboličan obrok.
Svetitelj je na to odgovorio: „Ti se nama rugaš, o care, mi ti prinosimo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ hranu za stoku koju ti svojom vlašću ne možeš pretvoriti u hranu za ljude.“ Ova izjava jasno ukazuje na Evpsihijevu odlučnost i veru, čak i u trenucima najveće opasnosti.
Julijan, iritiran ovim odgovorom, zapretio je da će Svetog Evpsihija hraniti senom kada se vrati iz Persije. Međutim, istorija beleži da se car nikada nije vratio, te je poginuo u ratu, što se može smatrati zasluženom kaznom za njegove zle postupke.
Ova priča o Svetom mučeniku Evpsihiju nije samo istorijska, već i duhovna lekcija koja se prenosi kroz vekove. Njegovo mučeništvo i hrabrost u odbrani svoje vere postali su inspiracija za mnoge generacije vernika. Apostol Pavle takođe spominje mnoge svetitelje u svojim poslanicama, ukazujući na važnost očuvanja vere i otpora protiv nepravde.
Na Vaskrsni ponedeljak, kada se nastavljaju gozbe i veselja, srpski domaćini često pozivaju rođake, kumove, komšije i prijatelje na zajednički ručak. Ova tradicija jača društvene veze i podseća nas na značaj zajedništva i ljubavi, koja nije samo emocija, već i pokretač života i temelj svakog zdravog odnosa.
Ljubav, kao osnovni motiv ljudskih odnosa, ogleda se u svim aspektima života, bilo da je reč o porodici, prijateljstvu ili zajednici. U ovom kontekstu, priča o Svetom Evpsihiju predstavlja simbol borbe za pravu ljubav prema Bogu i ljudima, čak i po cenu lične žrtve.
U svetlu proslave Svetog Evpsihija, vernici se podsećaju na važnost očuvanja svoje vere i tradicije, s posebnim naglaskom na hrabrost i odanost koje su ovi svetitelji iskazivali. Njihova dela i reči i dalje žive u srcima mnogih, dok se nastavlja tradicija slavljenja i poštovanja svetaca koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji Crkve i naroda.
