Radovi na deonici auto-puta „Miloš Veliki“ između Pakovraća i Požege teku planiranom dinamikom, bez značajnijih tehničkih problema. Ova deonica obuhvata tunel Laz i tunel Munjino brdo, čiji su radovi predstavljali veliki izazov zbog teških geomorfoloških i topografskih uslova. Očekuje se da će završetak radova biti 28. juna ove godine, kada će saobraćaj biti pušten kroz najduže tunele na auto-putevima u Srbiji, čija dužina iznosi oko 2.800 i 2.900 metara.
Prema informacijama iz Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, stepen fizičke realizacije predviđenih radova na ovoj poddeonici iznosi više od 86%. Preostali radovi uključuju izradu habajućeg sloja kolovozne konstrukcije, kao i uređenje putnog pojasa i postavljanje zaštitne žičane ograde. Najdublji usek na auto-putu od Preljine do Požege nalazi se u Negrišorima, koji se spušta više od 24 metra, a odatle je iskopano više od 300.000 kubika materijala.
U tunelu Laz završeni su svi građevinski radovi, kao i elektro-mašinsko opremanje. Očekuje se da će elektroenergetsko napajanje biti pušteno pod stalni napon, što je preduslov za započinjanje funkcionalnih ispitivanja svih sistema. U desnoj tunelskoj cevi Munjino brdo radovi se fokusiraju na završetak sekundarne podgrade i izgradnju kablovskih kanala.
Radovi se odvijaju prema utvrđenoj dinamici, a u levoj tunelskoj cevi su u toku završni radovi na primarnoj podgradi i podnožnim svodovima. Kada se završe radovi u tunelima do nivoa koji ne ometa montažu opreme, pristupiće se instalaciji elektro-mašinske opreme, koja je već nabavljena.
Na ovoj deonici planirano je ukupno tri tunela, 35 mostova ukupne dužine 5.196 metara, četiri nadvožnjaka ukupne dužine 592 metra, kao i izgradnja 1.912.000 kubnih metara nasipa. Takođe, projektovane su i tri saobraćajne petlje koje će omogućiti rasterećenje postojeće obilaznice oko Čačka. Tehnologija izvođenja radova na tunelima primenjuje novu austrijsku metodu (NATM), koja se oslanja na kartiranje tunelskog iskopa i merenje deformacija.
Prema podacima iz JP „Putevi Srbije“, investicija na ovoj trasi iznosi 523,5 miliona dolara, a dnevno je angažovano oko 650 radnika. Predsednik Opštine Požega, Đorđe Nikitović, istakao je važnost auto-puta za razvoj ovog grada, naglašavajući da će nova saobraćajnica privući investitore i stvoriti nova radna mesta. Očekuje se da će kroz ovu deonicu dnevno prolaziti do 20.000 vozila, što predstavlja značajnu priliku za ekonomski razvoj Požege.
Građani će imati mogućnost da se auto-putem do Beograda voze za manje od dva sata, što će omogućiti bržu povezanost sa celim regionom. Izgradnja deonice auto-puta Preljina – Požega ima višestruki značaj za infrastrukturu i ekonomiju, a takođe će doprineti razvoju turizma i privrede, kao i dolasku novih investicija.
Na trasi između Preljine i Požege projektovano je nekoliko mostova i nadvožnjaka. Rasponi mostovskih konstrukcija variraju od 12 metara do 35 metara, a fundiranje mostova predviđeno je na šipovima i temeljnim stopama. Projektovanje mostova obavljeno je na osnovu geotehničkih istraživanja i laboratorijskih ispitivanja uzoraka tla.
U zavisnosti od raspona, mostovi su projektovani u statičkom sistemu armiranobetonskih ramova ili armiranobetonskih i prednapregnutih kontinualnih grednih sistema. Prednapregnuti gredni elementi se izrađuju u gradilišnim pogonima, a nakon kontrole kvaliteta, postavljaju se na projektovane pozicije, gde se vrši monolitizacija sa ostalim delovima mostovske konstrukcije.
Ova deonica auto-puta ne samo da će unaprediti infrastrukturu, već će imati dugoročne koristi za lokalnu zajednicu, stvarajući prilike za ekonomski rast i prosperitet.
