Naučnici na Havajima nedavno su otkrili novu vrstu gusenica koje su prozvane „sakupljači kostiju“ zbog svojih neobičnih navika. Ove mesoždere gusenice žive u mrežama pauka i hrane se ranjenim ili nedavno preminulim insektima koje njihov domaćin uhvati. Profesor Danijel Rubinov sa Univerziteta Havaj Manoa, koji proučava ovu vrstu, objasnio je da ove gusenice ne jedu samo meso, već su i kanibali, što čini njihovo ponašanje još fascinantnijim.
„Ukoliko naiđu na manju gusenicu, rado će je pojesti,“ rekao je Rubinov. Ovo je razlog zbog kojeg se u mrežama pauka retko može pronaći više od jedne gusenice. Gusenice mesožderke su izuzetno retke i čine manje od 0,13% vrsta moljaca i leptira širom sveta, ali „sakupljači kostiju“ su još ređi. Istraživači trenutno rade na formalnom opisu ove vrste, koji će uključivati latinsko ime.
Ove gusenice pripadaju rodu Hiposmocoma, poznatom kao „fensi gusenice“ u njihovoj larvalnoj fazi. Poput rakova pustinjaka, one prave kuće od peska, biljnih delova i lišajeva. Gusenice „sakupljači kostiju“ pletu svilene futrole koje ukrašavaju delovima mrtvih insekata. Dok se kreću po mreži pauka, skupljaju delove insekata koje je pauk ostavio nakon što je pojeo svoj plen.
Rubinov je objasnio da gusenice pažljivo mere delove tela pre nego što ih dodaju svojoj kolekciji, rotiraju ih i ispituju, pa čak ih i žvaću kako bi ih prilagodile. Njihova kućišta se stalno nadograđuju tokom rasta, što je od suštinskog značaja, budući da život u mreži pauka može biti rizičan za male gusenice.
„Iako je to ludo, zapravo nije loš posao. Ako buba pokuša da ih napadne, pauk će je prvi uhvatiti,“ dodao je profesor. Do sada, naučnici nisu pronašli nijednu gusenicu koja je bila pojedena ili umotana u paukovu mrežu. Kada gusenice pojedu dovoljno insekata da budu spremne za metamorfozu, postaju mali moljci veličine zrna pirinča i odlete kako bi se parili.
Ženke moljca odlažu svoja gotovo nevidljiva jaja na mestima gde postoji verovatnoća da će se formirati paukova mreža, kao što su trule trupce ili šupljine u drveću i stenama. „Oni su prolećni moljci, a gusenice pronalazimo u februaru,“ objasnio je Rubinov i dodao da su jedina loza gusenica na Havajima koja je evoluirala da živi u paukovim mrežama.
Genetska ispitivanja su pokazala da su se verovatno odvojile od sličnih vrsta gusenica pre više od pet miliona godina. Do sada su pronađene samo u ograničenoj oblasti od 13 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani ostrva Oahu. Naučnici su zabrinuti da su ove gusenice na ivici izumiranja, baš kao što su i otkrivene.
„Sakupili smo samo 62 jedinke tokom 20 godina. Postoji jedinstveno, a zatim super-jedinstveno. Ove gusenice su super-jedinstvene,“ zaključio je Rubinov. Ova otkrića ne samo da bacaju svetlo na fascinantne aspekte biologije ovih insekata, već i naglašavaju važnost očuvanja njihovih staništa kako bi se osigurao opstanak ove jedinstvene vrste.
