U Novom Sadu, protekla nedelja na Produktnoj berzi obeležena je rastom cena kukuruza i pšenice, što je izazvano promenama na tržištu, ali i slabljenjem ponude primarnih ratarskih kultura. Ove promene su se desile u skraćenoj radnoj nedelji usled državnog praznika, što je dodatno uticalo na smanjenje prometa u odnosu na prethodnu nedelju.
Ukupno je prometovano 2.199 tona robe, što predstavlja pad od 46,04% u poređenju sa prethodnom nedeljom. Finansijska vrednost prometa iznosila je 58,17 miliona dinara, što je takođe pad od 50,11% u odnosu na prethodnu nedelju. Ova statistika ukazuje na to da je tržište pod velikim pritiskom, a nedostatak ponude dodatno komplikuje situaciju.
Kukuruz je bio predmet interesa, pretežno među izvoznicima, koji su tražili kukuruz sa aflatoksinom do 15ppb na paritetu CPT luka. Udeo domaćih prerađivača u kupovini bio je znatno manji, što može ukazivati na smanjene kapacitete ili promene u potražnji na domaćem tržištu.
Povećanje cena kukuruza i pšenice verovatno je rezultat globalnih tržišnih kretanja, gde se sve više uočava pritisak na cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda. Izvoznici su, čini se, u boljoj poziciji da preuzmu rizike povezane sa cenovnim fluktuacijama, dok domaći prerađivači možda ne mogu da prate te trendove usled vlastitih izazova.
Pored kukuruza, tržište mineralnih đubriva takođe je zabeležilo rast cena. Ovaj trend može biti povezan s globalnim problemima u proizvodnji i distribuciji, kao i povećanjem troškova sirovina. Mineralna đubriva su ključna za poljoprivredu, a svaka promena u njihovim cenama može značajno uticati na troškove proizvodnje hrane.
U kontekstu poljoprivredne proizvodnje, udari na cene i dostupnost sirovina postavljaju dodatne izazove za proizvođače. Smanjenje prometa, kao i povećanje troškova, mogu dovesti do smanjenja profitabilnosti u sektoru. Proizvođači će morati da pronađu načine kako da se prilagode ovim promenama, što može uključivati diversifikaciju svojih aktivnosti ili preispitivanje svojih lanaca snabdevanja.
Zanimljivo je da su ovi trendovi u Novom Sadu u skladu sa širim globalnim kretanjima u agraru, gde se poljoprivrednici suočavaju sa sličnim izazovima. U svetlu klimatskih promena i geopolitičkih tenzija, proizvodnja hrane se sve više dovodi u pitanje, a tržišne cene postaju sve volatilnije.
U ovoj situaciji, važnost istraživanja i analize tržišta postaje očigledna. Poljoprivrednici i investitori moraju biti informisani o globalnim trendovima i lokalnim kretanjima kako bi donosili informisane odluke. U tom smislu, praćenje cena, dostupnosti i kvaliteta sirovina može pomoći u minimiziranju rizika.
Takođe, vredi napomenuti da se poljoprivrednici suočavaju sa sve većim pritiscima da usvoje održive prakse. Sa rastućom svesti o klimatskim promenama i ekološkim pitanjima, mnogi proizvođači su primorani da preispitaju svoje metode proizvodnje. Održiva poljoprivreda ne samo da može pomoći u smanjenju troškova, već može i privući potrošače koji su spremni da plate više za proizvode koji su ekološki prihvatljiviji.
U zaključku, trenutna situacija na tržištu kukuruza i pšenice u Novom Sadu odražava složene globalne i lokalne dinamike. Rast cena, smanjenje prometa i izazovi u snabdevanju mineralnim đubrivima postavljaju dodatna pitanja o budućnosti poljoprivrede u Srbiji. Proizvođači će morati da se prilagode ovim promenama kako bi osigurali svoju konkurentnost i održivost u narednim godinama.
