Kako statistike o najčitanijim knjigama u bibliotekama i knjižarama širom Srbije kažu, interesovanje za domaće autore ne prestaje da raste. U nastavku predstavljamo deset naslova koji su se našli među najčitanijim delima domaće književnosti u 2024. godini.
Jedan od najpopularnijih naslova je „Poslednji sati“ Jelene Bačić Alimpić. Ova knjiga prati Katarinu Safran, uspešnu kardiohirurginju čiji život na prvi pogled izgleda savršeno. Međutim, noćni let iz Čikaga ka Beogradu dovodi je do preispitivanja sopstvenog života i vrednosti. U potrazi za izgubljenom srećom, Katarina se vraća u rodno selo, što otvara pitanja o prioritetima i istinskoj sreći.
Na ovoj listi se nalazi i „Semper idem“ Đorđa Lebovića, koje je Teofil Pančić nazvao „prvim remek delom XXI veka u srpskoj književnosti“. Ova roman-hronika istražuje detinjstvo u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, kroz oči dečaka koji svedoči o širenju nacizma i ratnom užasu. Autor, koji je kao četrnaestogodišnjak preživeo Aušvic, koristi svoje lične tragedije kao pozadinu za duboku analizu ljudske sudbine.
„Beograd“ Siniše Kovačevića, poznatog dramskog pisca, takođe zauzima visoko mesto na listi. Roman prati trojicu dečaka koji, bežeći od različitih problema, stižu u Beograd. Njihove sudbine se prepliću u historijskom kontekstu, što čini ovu priču bogatom i slojevitom.
Jasenka Lalović donosi „S one bande moje gore“, delo koje istražuje sudbinu žena čije su živote oblikovali teški uslovi i očekivanja društva. Ova istorijska drama pokazuje snagu i otpornost žena koje se bore za svoje mesto u svetu, a priča je ispričana kroz prizmu ličnih iskustava i borbi.
Roman „Bekstvo iz raja“ Dobrila Nenadića, koji je takođe na listi najčitanijih, predstavlja ironičnu sliku života u srpskom selu tokom turbulentnog XX veka. Kroz humor i sarkazam, Nenadić istražuje teme poput ljubavi, zavisti i međuljudskih odnosa, a njegovo delo je istovremeno i omaž njegovom rodnom kraju.
Miodrag Majić, pisac i sudija, takođe se našao na listi sa knjigom „Pod tuđim suncem“. Ova priča o penzionisanom oficiru koji kreće na putovanje u potrazi za istinom otkriva duboke unutrašnje sukobe i želju za samospoznajom, dok se suočava sa sopstvenim demonima.
„Galerija: Zatvoreno zbog popisa“ Dušana Miklje ističe se kao metafora za sećanje i imaginaciju. Kroz pripovedačev pogled, čitaoci su uvučeni u svet umetnosti i emotivnih iskustava, gde se prošlost i sadašnjost neprestano prepliću.
Branimir Jovanović donosi „Tesla – duh, delo, vizija“, biografiju jednog od najvećih umova u istoriji. Knjiga donosi Teslina pisma i zapise, prikazujući njegovu briljantnost i unutrašnju snagu, dok istražuje i filozofske aspekte njegovog dela.
„Palata“ Gorana Petrovića bavi se izgradnjom dvora despota Stefana Lazarevića. Kroz istorijske i narativne elemente, čitaoci se upoznaju sa tajnama i izazovima koji su pratili ovu grandioznu izgradnju.
Na kraju, „Stranac u šumi“ vladike Grigorija predstavlja ličnu ispovest i promišljanje o fundamentalnim pitanjima ljudske egzistencije. Kroz razgovore sa različitim sagovornicima, autor istražuje teme vere, ljubavi i nade, čineći ovu knjigu dubokom i inspirativnom.
Ova lista odražava bogatstvo i raznolikost domaće književnosti, a naslovi koji su se našli među najčitanijima svedoče o stalnom interesovanju čitalaca za dela srpskih autora. U eri digitalizacije i brze potrošnje sadržaja, knjige ostaju neizostavan deo kulturne i intelektualne tradicije, pružajući čitaocima priliku da istraže duboke teme i ljudske sudbine.
