Mart ove godine obeležen je kao najtopliji mart u Evropi ikada zabeležen, dok je globalno zauzeo drugo mesto po toplini. Prema novim podacima Kopernikusove službe za klimatske promene (C3S), prosečna temperatura na evropskoj teritoriji tokom marta iznosila je 6,03 stepena Celzijusa, što je 2,41 stepen iznad proseka za mart u periodu od 1991. do 2020. godine.
Samanta Burges, strateški lider za klimu u Kopernikusovom Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), naglašava da ovi podaci ponovo ukazuju na rastuće temperature koje obaraju rekorde. Ona je izjavila da je mart bio mesec ekstremnih vremenskih prilika u pogledu padavina, gde su neke oblasti doživele najsušniji mart ikada, dok su druge beležile najkišovitiji mart u poslednjih 47 godina.
Globalno, prosek površinske temperature vazduha iznosio je 14,06 stepeni, što je 0,65 stepeni iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine i 1,60 stepeni iznad predindustrijskog nivoa za mart. Ovaj mart postao je 20. mesec u poslednjih 21 mesec u kojem je prosek temperature bio viši od 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, praga postavljenog Pariskim sporazumom.
Vremenski uslovi u martu 2025. godine bili su veoma različiti u zavisnosti od regiona. U istočnoj Evropi i jugozapadnoj Rusiji zabeležene su najneobičnije toplotne temperature, dok su Portugal, Španija i delovi južne Francuske imali temperature ispod proseka, pogođeni serijom oluja i poplavama. Veći deo južne Evrope imao je vlažnije uslove, dok su Velika Britanija i Irska, kao i centralna Evropa, beležile sušnije vreme od proseka.
Klimatski aktivisti ukazuju da su ove neuobičajene klimatske promene povezane sa delovanjem naftnih i gasnih kompanija, kao i sa vladama koje omogućavaju njihov razvoj. Rebeka Njusom, šefica politike u Greenpeace UK, upozorava da bi prolećno vreme moglo da donese oštrije talase vrućine i šumske požare kasnije tokom godine. Ona takođe ističe da su ekstremi padavina u martu neposredan izazov za prehrambene sisteme i ekonomiju Evrope.
Prema Greenpeace International, evropske naftne i gasne korporacije treba da budu primorane da plate nove poreze kako bi pomogle zajednicama da se oporave od klimatskih katastrofa i investiraju u rešenja. Izveštaj Kopernikusa za mart 2025. godine ukazuje na zabrinjavajući trend u Arktiku, gde je morski led dostigao najniži mesečni nivo za mart u poslednjih 47 godina, što je šest odsto ispod proseka.
Mart je, prema podacima, označio i najniži godišnji maksimum ikada zabeležen za morski led u Arktiku. S obzirom da morski led dostiže svoj godišnji maksimum u martu, ovo je dodatno upozorenje o ubrzanju klimatskih promena i njihovim posledicama na globalnu klimu.
Klimatski stručnjaci i aktivisti pozivaju na hitnu akciju kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i kako bi se obezbedila održiva rešenja za suočavanje sa klimatskim promenama. U svetlu ovih podataka, jasno je da su hitne mere potrebne kako bi se ublažile posledice i zaštitila budućnost planeta.
