Recept za jotu, popularno jelo koje se može naći širom Balkana, potiče iz Italije, tačnije iz Trsta. Jelo je poznato po svom bogatom ukusu i hranljivosti, a često ga pripremaju i monasi na Hilandaru, zbog čega je dobilo naziv „manastirska jota“. Ovo jelo je idealno za sve one koji žele obrok bez mesa, a istovremeno je i izuzetno zasitno i zdravo.
Da biste pripremili jotu, potrebni su vam sledeći sastojci: so i biber po ukusu, četiri šake pasulja, 500 grama kiselog kupusa, pet krompira, jedan do dva lovorova lista, koncentrat paradajza, jedan paradajz, dve velike kašike maslinovog ulja, četiri čena belog luka, 50 grama brašna i šaka seckanog peršuna.
Priprema jote počinje dan ranije, kada je potrebno potopiti pasulj u vodu. Sutradan, pasulj se stavlja u novu vodu i kuha se oko 15 minuta, nakon čega se ta tečnost baca. U međuvremenu, potrebno je oprati i iseckati kiseli kupus, oljuštiti i iseci krompir na kockice, kao i sitno iseckati beli luk i peršun. Paradajz se seče na krupne komade.
U posebnoj šerpi, sipajte malo maslinovog ulja i prodinstajte kuvani pasulj. Nakon toga, na pasulj dodajte kiseli kupus, beli luk i paradajz. Sve to obogatite seckanim peršunom i ostalim začinima. Preko povrća dodajte dovoljno vode da sve „ogrezne“, poklopite i kuvajte na tihoj vatri oko 40 minuta. Kada povrće omekša, dodajte krompir i kuvajte dok ne postane mekan.
Za završetak, razmutite brašno sa malo vode i dodajte ga u šerpu. Sve dobro promešajte i kuvajte još oko deset minuta. Jota je spremna za posluživanje, a može se servirati uz dodatak svežeg hleba ili salate.
Ovo jelo nije samo ukusno, već i simbol tradicije u pripremi hrane. Jota se često priprema u porodicama, okupljajući ljude oko stola i podsećajući ih na značaj zajedništva i porodičnih obroka. U današnjem ubrzanom svetu, jela poput jote podsećaju nas na vrednost vremena provedenog u kuhinji i uživanja u hrani.
Osim jote, tu su i druge tradicionalne domaće srpske kuhinje koje su vredne pažnje. Na primer, knjige koje se bave srpskom kulinarskom tradicijom pružaju uvid u raznovrsne recepte koji su se prenosili s generacije na generaciju. Ove knjige ne govore samo o sastavu jela, već i o načinu života, kada je postojalo više vremena za pripremu obroka i uživanje u zajedničkim trenucima.
Turska kuhinja je takođe ostavila dubok trag na balkanskim narodima. U knjigama koje se bave ovom kuhinjom, nalaze se vekovima stari recepti koji su pažljivo odabrani kako bi obogatili vašu kuhinju i omogućili vam da uživate u večnim ukusima koje svi vole.
Italijanska kuhinja, sa svojom bogatom istorijom i tradicijom, takođe pruža brojne recepte koji su inspirisani starim majstorima. Obe knjige nude jedinstvene priče o kulturi i običajima naroda, kao i mogućnost da otkrijete najznačajnija dostignuća kulinarske umetnosti.
Na kraju, škola woka u Londonu, koju je osnovao Jeremy Pang, nudi savremeni pogled na azijsku kuhinju. Njegova sposobnost da prenese znanje na pristupačan način čini ovu školu jedinstvenom i popularnom među ljubiteljima kineske kuhinje.
U današnjem svetu, važno je očuvati domaću kulinarsku tradiciju i uživati u domaćim jelima koja nas podsećaju na naše korene. Jota je jedan od tih recepata koji ne samo da zadovoljava glad, već i neguje duh zajedništva i tradicije.
