Prema podacima objavljenim na sajtu Evrostata, 55 odsto građana starih između 16 i 74 godine u Evropskoj uniji imalo je osnovne digitalne veštine prošle godine. Ovaj udeo je najviši u Holandiji sa 83 odsto, a slično visoke procene su i za Finsku (82 odsto), Dansku (70 odsto) i Češku (69 odsto). Nasuprot tome, Rumunija se nalazi na dnu liste sa samo 28 odsto digitalno pismenih građana.
Obrazovanje igra ključnu ulogu u ovim statistikama, jer osnovne digitalne veštine ima 80 odsto osoba sa visokim obrazovanjem, u poređenju sa samo 34 odsto osoba koje imaju samo osnovno obrazovanje ili nisu formalno obrazovane. Takođe, životna dob je takođe bitna, jer ljudi stari između 65 i 74 godina imaju značajno slabije digitalne veštine nego oni starosti između 25 i 34 godine. Ova statistika važi kako za muškarce, tako i za žene.
Udeo starijih muškaraca sa osnovnim digitalnim veštinama je 34 odsto, a kod mlađih muškaraca između 25 i 34 godine je 69 odsto. Slično, samo 25 odsto starijih Evropljanki poseduje osnovne digitalne veštine, u poređenju sa 71 odsto mlađih žena. Žene su bolje od muškaraca u osnovnim digitalnim veštinama do 45 godina života, a nakon toga se statistika preokreće u korist muškaraca.
Sveukupne digitalne veštine uključuju veštine informacione pismenosti, veštine komunikacije i saradnje, veštine kreiranja digitalnog sadržaja, veštine bezbednosti, i veštine rešavanja problema. Kako bi neko imao bar osnovne opšte digitalne veštine, mora znati kako da obavi bar jednu aktivnost koja se odnosi na svaku oblast.
Cilj Evropske unije je da do 2030. godine bar 80 odsto građana Evropske unije ima osnovne digitalne veštine. Ovi podaci ukazuju na značajan napredak u digitalnoj pismenosti, ali takođe pokazuju potrebu za dodatnim obrazovanjem i promenom mentaliteta kako bi svi građani imali pristup i znanje o digitalnim tehnologijama.
