Medjunarodni krivicni sud (MKS) je izdao naloge za hapšenje predsednika Rusije Vladimira Putina i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Ovi nalozi su pravno obavezujući za države koje su ratifikovale Rimski statut, ali njihova implementacija zavisi od saradnje članica. Nedavne posete Netanjahua Mađarskoj i Putina Mongoliji postavljaju pitanja o efikasnosti MKS-a i njegovoj sposobnosti da sprovede svoje odluke. Stručnjaci ističu slab odgovor međunarodne zajednice na nepoštovanje naloga za hapšenje.
U teoriji, nalog za hapšenje MKS-a je obavezujući za države koje su ratifikovale osnivački statut iz 1998. godine. MKS trenutno ima 125 članica, uključujući sve članice Evropske unije, dok Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija nisu članice. Putovanje Netanjahua u Mađarsku početkom aprila 2024. godine bio je njegov prvi susret sa članicom MKS-a otkako je izdat nalog za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina tokom sukoba između Izraela i Hamasa. Netanjahu je osudio odluku MKS-a nazivajući je „antisemitskom“.
Mađarski premijer Viktor Orban je izjavio da je MKS „degradiran u političko oruđe“, a njegova vlada je najavila povlačenje Mađarske iz MKS-a. Međutim, proces povlačenja može trajati do godinu dana nakon formalnog obaveštenja, što znači da je Mađarska bila zakonski obavezna da uhapsi Netanjahua prema međunarodnom pravu tokom njegove posete Budimpešti.
Mnogi se pitaju da li su trenutno na vlasti predsednici država koji su imuni na naloge MKS-a. Mahmoud Abuvasel, potpredsednik Instituta za međunarodnu pravdu u Hagu, ističe da je sud postoji više od 20 godina i da su ređi primeri hapšenja predsednika država. U tim slučajevima, često je bilo problema sa sprovođenjem naloga. Na primer, sudije MKS-a su zaključile da bivši predsednik Sudana Omar al-Bašir, koji je bio na vlasti od 1989. do 2019. godine, nije imao imunitet uprkos tome što je bio predsednik države.
Od kada su izdata hapšenja protiv al-Bašira, on je putovao u nekoliko država članica MKS-a. Prema pravnim stručnjacima, ako država članica MKS-a želi da poništi nalog za hapšenje, to bi trebalo da se uradi u konsultaciji sa sudom. Abuvasel ističe da nije bilo konsultacija o tome kako bi se izbeglo hapšenje predsednika države.
MKS nema svoju policiju i zavisi od saradnje svojih članica. Da bi bio uspešan, sudu je potrebna podrška vlada, jer su njegove moći ograničene. Sudije MKS-a mogu donositi odluke, ali one imaju težinu samo ako ih države članice sprovedu. Kada je Mongolija ugostila Putina, sudije su zaključile da je ta zemlja prekršila svoje pravne obaveze.
U martu 2023. godine, MKS je optužio Putina za ratni zločin zbog nezakonitog deportovanja dece iz Ukrajine. Kremlj je odbacio odluku suda kao „ništavnu“. Iako sudije mogu tražiti dalje korake od Skupštine država potpisnica, koja je upravni i zakonodavni organ suda, njihov odgovor na nepoštovanje naloga je često slab.
Stručnjaci smatraju da MKS treba da zauzme oštriji stav prema onima koji ne poštuju naloge za hapšenje. Iako neki kritičari tvrde da su ovi nalozi bezvredni jer se mogu ignorisati, drugi smatraju da mogu delovati kao mehanizam pritiska. Na primer, otkako je nalog za hapšenje Putina izdat, on nije posetio nijednu zemlju članicu MKS-a osim Mongolije.
Bivši predsednik Filipina Rodrigo Duterte uhapšen je na osnovu naloga MKS-a zbog zločina protiv čovečnosti u vezi sa ratom protiv droge, što pokazuje da nalozi za hapšenje mogu funkcionisati čak i kada bivši lideri više nisu na vlasti. U zaključku, iako MKS suočava s izazovima u sprovođenju svojih odluka, njegovi nalozi za hapšenje ostaju važan instrument u međunarodnoj pravdi.
