U Turskoj, simit se smatra jednim od najomiljenijih peciva, poznatim po svojoj hrskavoj spoljašnjosti i mekoj unutrašnjosti. Ovaj specijalitet, obavijen bogatim slojem prepečenog susama, obično se konzumira uz turski čaj, a često se poslužuje i s belim sirom, maslinama, paradajzom i krastavcima. Dodatno, savršeno se kombinuje s kajmakom i medom, čineći ga popularnim izborom za doručak ili užinu.
Priprema simita je proces koji zahteva pažnju i malo vremena, ali rezultat je svakako vredan truda. Osnovni sastojci za testo uključuju 500 grama brašna, kašičicu soli, kašiku šećera, kesicu suvog kvasca, 250 ml tople vode i dve kašike maslinovog ulja. Za premazivanje, potrebni su 100 ml vode, tri kašike pekmeza od grožđa (ili razblaženog meda) i 150 grama susama.
Prvi korak u pripremi simita je aktivacija kvasca. U posudu se sipa topla voda, dodaje šećer i kvasac, i ostavlja se da odstoji 10 minuta. Nakon toga, dodaju se brašno, so i maslinovo ulje, i sve se mesiti dok ne dobijete glatko i elastično testo. Testo se pokriva i ostavlja da naraste oko sat vremena, dok ne udvostruči svoju veličinu.
Kada testo nadođe, podelite ga na 6 do 8 jednakih delova. Svaki deo se razvalja u dugački valjak, koji se zatim plete u oblik pletenice i formira u krug. Spojevi se dobro spajaju prstima kako bi se obezbedilo da simit zadrži oblik tokom pečenja.
U međuvremenu, pripremite smesu za premazivanje. U posebnoj činiji pomešajte vodu i pekmez, dok u drugoj posudi lagano tostirate susam u suvom tiganju kako biste mu poboljšali ukus. Svaki simit se prvo umočava u smesu pekmeza i vode, a zatim se uvalja u tostirani susam sa svih strana.
Zagrijte rernu na 200°C. Simite poređajte na pleh obložen papirom za pečenje i ostavite ih još 15 minuta da odmore pre pečenja. Pecite ih oko 20 do 25 minuta, dok ne postanu zlatno-smeđi i hrskavi. Kada su gotovi, simit se može poslužiti dok su još topli, a njihova hrskava tekstura i bogat ukus sigurno će zadovoljiti sve ljubitelje peciva.
Osim što je omiljeno pecivo u Turskoj, simit ima i značajnu kulturnu ulogu. Često se može naći na ulicama Istanbula, gde se prodaje iz kolača i malih kioska, što ga čini simbolom ulične hrane. Mnogi ga smatraju neizostavnim delom svog jutarnjeg rituala, uživajući u njemu uz šolju turskog čaja ili kave.
U poslednje vreme, interesovanje za simit i slične turske specijalitete raste i van granica Turske. Restorani i kafići širom sveta počinju da uključuju simit u svoje menije, a to je doprinelo popularizaciji ovog peciva među različitim kulturama. Ljubitelji hrane sada mogu uživati u ovom specijalitetu i u različitim varijantama, uključujući i slane i slatke verzije.
S obzirom na sve ove aspekte, simit nije samo hrana, već i deo životnog stila koji promoviše zajedništvo i uživanje u trenucima provedenim s porodicom i prijateljima. Ova tradicija pripreme i konzumacije simita pruža mogućnost da se očuva bogata kulinarska baština Turske, a istovremeno inspiriše nove generacije da istražuju raznovrsne ukuse i kulture.
U svetu brze hrane i instant jela, priprema simita predstavlja povratak jednostavnom, ali ukusnom načinu života, gde se vrednuje vreme provedeno u kuhinji i uživanje u svakom zalogaju. Ova tradicija ne samo da doprinosi očuvanju domaće kuhinje, već i jača veze među ljudima kroz zajedničke obroke.
