Radomir Vujadin, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, u razgovoru za Srpski telegraf objašnjava razlike u nadležnostima kada dođe do problema sa cevima, kao i opseg rada ovog preduzeća. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ se pretežno bavi snabdevanjem vodom za piće, kao i prečišćavanjem i odvođenjem otpadnih i atmosferskih voda. Pored toga, održavaju javne česme i fontane na teritoriji Beograda.
Vujadin naglašava da je nadležnost preduzeća do mernog mesta, odnosno do vodomera. Sve što je prema ulici je njihov posao, dok su od vodomera na dalje odgovorni vlasnici stanova, odnosno skupštine stanara i preduzeća kojima su poverili održavanje unutrašnjih instalacija. U slučaju problema sa cevima na ulici, građani mogu da prijave kvar i JKP će brzo reagovati.
Jedan od većih izazova sa kojima se preduzeće suočava jeste borba protiv nelegalnih korisnika koji se samoinicijativno priključuju na vodovodnu mrežu. Vujadin objašnjava da su mnoge od ovih mreža izgrađene bez odobrenja, a JKP ne može da ih preuzme zbog njihove lokacije, često na privatnom zemljištu. Ovo stvara dodatne komplikacije, jer korisnici očekuju da JKP održava mreže koje nisu u njihovoj nadležnosti.
U vezi sa kvalitetom vode, Vujadin ističe da nikada nije bilo ozbiljnih problema. U prošloj godini su se dogodila dva incidenta kada su se cevovodi mešali, ali su brzo rešeni nakon provere sa Gradskim zavodom za javno zdravlje. Kontrola kvaliteta se vrši na više nivoa, uključujući laboratorije u proizvodnim pogonima, kao i inspekciju Ministarstva zdravlja.
Što se tiče cena vode, Vujadin naglašava da one nisu tržišne, već su postavljene tako da pokriju troškove proizvodnje i distribucije. Cena vode je povećana za 17,5 procenata na 87,5 dinara po kubnom metru. Vujadin ukazuje na činjenicu da je voda iz Beograda jeftinija nego u mnogim drugim gradovima u Srbiji, ali se suočava sa negodovanjem građana koji žele niže cene.
Troškovi održavanja i proizvodnje vode su visoki, a JKP je jedan od najvećih potrošača električne energije u Srbiji. Vujadin navodi da mesečni račun za struju iznosi oko 2,3 miliona evra, dok su troškovi hemikalija korišćenih u proizvodnji takođe značajni. Na kraju, ukazuje na to da prosečan račun za četvoročlano domaćinstvo iznosi između 2.500 i 3.000 dinara, dok se za druge usluge kao što su kablovska i internet često plaća mnogo više.
U vezi sa dugovanjima, Vujadin objašnjava da JKP redovno šalje opomene korisnicima koji imaju dugovanja, ali trenutno nema reprograma za izmirenje dugova. Postupci naplate se sprovode prema Zakonu o izvršenju, a opomene se šalju za dugove veće od 5.000 dinara, jer su troškovi izvršenja za manje dugove previsoki.
U zaključku, Vujadin naglašava važnost razumevanja složenosti sistema snabdevanja vodom i izazova sa kojima se preduzeće suočava. Građani često ne shvataju koliko je kompleksan proces obezbeđivanja kvalitetne pijaće vode, kao i troškove koji su povezani sa tim. JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ nastavlja da se bori sa izazovima, kako bi obezbedili pouzdano snabdevanje vodom za sve građane Beograda.
