Naučnici na Havajima otkrili su novu vrstu gusenica mesoždera, koje su prozvane „sakupljači kostiju“. Ove neobične gusenice žive u mrežama pauka, gde se hrane svim ranjenim ili nedavno preminulim insektima koje njihov domaćin uhvati. Profesor Danijel Rubinov sa Univerziteta Havaj Manoa objašnjava da ove gusenice ne samo da jedu meso, već su i kanibali, jer su spremne da pojedu i druge, manje gusenice.
Gusenice mesožderke su izuzetno retke, čineći manje od 0,13 odsto svih vrsta moljaca i leptira na svetu, a „sakupljači kostiju“ su još ređa pojava. Istraživači trenutno rade na formalnom opisu ove nove vrste, koja pripada rodu Hiposmocoma, poznatom kao „fensi gusenice“ u njihovoj larvalnoj fazi. Ove gusenice kreiraju svoj dom od peska, biljnih materijala i lišajeva, praveći kuće koje ukrašavaju delovima tela mrtvih insekata.
U svojoj potrazi za hranom, gusenice pletu svilene futrole koje koriste kao zaštitu, a dok se kreću po mreži, prikupljaju ostatke insekata koje je pauk ostavio nakon obroka. Ove gusenice pažljivo mere delove koje prikupljaju pre nego što ih dodaju svojoj kolekciji, često ih žvaću radi prilagođavanja. Tokom rasta, neprekidno nadograđuju svoje kućište.
Život u paukovoj mreži nije najsigurniji, posebno za ukusne male gusenice. Rubinov upoređuje njihov život sa boravkom u lavljoj jazbini, ali dodaje da to takođe ima svoje prednosti. U slučaju napada bube, pauk će je prvo uhvatiti, što može biti korisno za gusenice. Do danas, istraživači nisu pronašli nijednu gusenicu koja je bila pojedena ili uhvaćena u paukovu mrežu.
Kada gusenice skupe dovoljno hrane, spremne su za metamorfozu, koja traje nekoliko meseci. Tada se pretvaraju u sitne moljce veličine zrna pirinča, odlete i pare se. Ženke moljca odlažu svoja gotovo nevidljiva jaja na mestima gde je verovatnoća formiranja paukove mreže visoka, kao što su trule trupce ili šupljine drveća.
Ove gusenice su jedina loza koja je evoluirala da živi u paukovim mrežama na Havajima. Genetsko testiranje sugeriše da su se odvojile od sličnih vrsta pre više od 5 miliona godina, a do sada su pronađene samo u malom području od 13 kvadratnih kilometara na zapadnoj strani ostrva Oahu. Naučnici su zabrinuti da bi ove gusenice mogle biti na ivici izumiranja, jer su tokom 20 godina prikupili samo 62 jedinke.
Rubinov ističe da su ove gusenice jedinstvene, a njihova retkost čini ih „super-jedinstvenima“. Njihovo otkriće pruža nova saznanja o evoluciji i prilagođavanju insekata u specifičnim ekološkim uslovima. U svetlu ovih otkrića, istraživači nastavljaju da proučavaju ovaj fascinantan deo biodiverziteta Havaja, nadajući se da će sačuvati ovu jedinstvenu vrstu i njen habitat.
