Sposobnost da se vrate davno izgubljena sećanja ili da se izbrišu neželjena, još uvek je daleki san, maštovito prikazan u filmu „Večni sjaj besprekornog uma“. Ipak, istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vake Forest, Univerziteta Kolumbija i Univerziteta u Njujorku ne odustaju od ove ideje. Oni su započeli eksperimente sa ciljem da ojačaju ili oslabe sećanja na određene događaje iz prošlosti.
Svako naše iskustvo aktivira neurone u mozgu, a što duže ostajemo izloženi tim iskustvima, to se ona više učvršćuju. Međutim, veze među neuronima koje se formiraju tokom vremena mogu oslabiti, što dovodi do zaboravljanja, prenosi „Science news“. Neuronaučnik Robert Hampson sa Univerziteta Vake Forest i njegov tim su otkrili da električna stimulacija određenih delova mozga može pomoći ljudima da formiraju jača sećanja.
U svom istraživanju, tim je snimio električnu aktivnost u hipokampusu, delu mozga zaduženom za formiranje sećanja, kod devet osoba sa epilepsijom koje su imale implantate u mozgu. Dok su učesnici radili testove memorije zasnovane na slikama, tim je dokumentovao obrasce aktivacije neurona povezanih sa prepoznavanjem određenih slika. Sledeći korak u istraživanju bio je da se električnom stimulacijom ponove ti obrasci kod osam drugih dobrovoljaca dok su radili isti test.
Rezultati su pokazali da je pamćenje slika čije je gledanje bilo praćeno blagim električnim „udarima“ bilo bolje za 35 do 40 odsto. „U budućnosti, moždani implanti mogli bi stimulisati mozak kako bi pomogli u jačanju pamćenja kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili povredama mozga“, naglašava Hampson.
Pored jačanja sećanja, drugi tim istraživača se bavi pitanjem da li je moguće pomoći ljudima da izbrišu neželjena sećanja. Neuronaučnik Semjuel Šaher sa Univerziteta Kolumbija i njegov tim proučavali su neurone mekušaca poznatih kao morski zečevi, koji kontrolišu kretanje mišića. Svakom vezom između njihovih neurona upravlja molekul nazvan PKM. Stimulisanjem ovih ćelija u laboratorijskim uslovima i inhibicijom jedne vrste PKM molekula, tim je otkrio da može selektivno blokirati veze po želji, što sugeriše mogućnost brisanja određenih sećanja dok druga ostaju netaknuta.
Međutim, ovakva mogućnost nosi sa sobom brojne etičke probleme. Andre Fenton, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, upozorava na opasnosti. „Naša proživljena iskustva i sećanja čine nas onim što jesmo. Promena sećanja može dovesti do toga da osoba postane drugačija, pa moramo biti veoma pažljivi“, kaže Fenton.
Iako su rezultati ovih istraživanja fascinantni i otvorili su vrata ka potencijalnim terapeutskim aplikacijama, ostaje mnogo nepoznanica u vezi sa etičkim implikacijama takvih intervencija. Stvaranje tehnologije koja bi mogla da menja ili briše sećanja postavlja pitanja o identitetu, ličnom integritetu i slobodnoj volji.
U svetu gde se tehnologija sve više prepliće sa ljudskim iskustvima, razumevanje kako sećanja funkcionišu i kako ih možemo manipulisati postaje ključno. Dok istraživači nastavljaju da istražuju ove oblasti, važno je voditi računa o etičkim standardima i potencijalnim posledicama koje ovakvi napredci mogu doneti.
U zaključku, iako je mogućnost jačanja ili brisanja sećanja još uvek u domenu istraživanja, koraci koje su naučnici već napravili nagoveštavaju uzbudljive, ali i izazovne pravce u razvoju nauke o sećanju. Dok se tehnologija razvija, važno je ostati svestan etičkih implikacija koje dolaze sa njom.
