Ministar finansija Sjedinjenih Američkih Država, Skot Besent, apelovao je na trgovinske partnere da ne odgovaraju kontramerama na nove carine koje je uvela administracija predsednika Donalda Trampa. On je upozorio da bi odmazda mogla da „pogorša situaciju“. Besent je u intervjuu za Foks njuz izjavio da je njegov savet zemljama da sačekaju i sagledaju situaciju pre nego što donesu ishitrene odluke. Napomenuo je da su dugoročni ekonomski faktori, kao što su rast privrede i stabilnost tržišta, važniji od trenutnih reakcija na carine.
Besent je istakao da bi tržište na kratke staze moglo reagovati emocionalno, ali da će dugoročne posledice biti presudnije. Iako je priznao da carine mogu dovesti do rasta cena, dodao je da to „ne mora nužno da se desi“. Ova izjava dolazi usred porasta tenzija u globalnoj trgovini nakon što je Tramp najavio nove tarife.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, oštro je kritikovala nove carine, upozoravajući na „katastrofalne posledice“ za globalnu ekonomiju. Ona je istakla da će povećane carine izazvati porast neizvesnosti i da će preduzeća i potrošači snositi dodatne troškove. „Sva preduzeća, bilo mala ili velika, trpeće posledice već prvog dana“, naglasila je ona. Fon der Lajen je takođe izrazila zabrinutost zbog širokog obuhvata carina koje će ugroziti trgovinske odnose sa „najstarijim saveznikom Evrope“.
S druge strane, Kanada je delimično pošteđena Trampovih najtežih mera. Od ponoći, SAD su uvele tarifu od 25 odsto na uvoz svih vozila proizvedenih u inostranstvu, ali se ta carina odnosi samo na vrednost delova koji nisu proizvedeni u SAD. Američki Senat je usvojio zakon kojim bi se blokirale prethodno najavljene Trampove tarife, ali analitičari smatraju da bi taj predlog mogao naići na otpore u Predstavničkom domu.
Kina je takođe osudila nove carine, pozivajući Vašington da ih „odmah ukine“ i upozoravajući na „odlučne kontramere“. Kinesko Ministarstvo trgovine naglasilo je da se protive ovom potezu i da će preduzeti mere kako bi zaštitili svoja prava. Prema novim merama, na kinesku robu je uvedena dodatna carina od 34 odsto, što se nadovezuje na ranijih 20 odsto carina.
Tramp je u međuvremenu potpisao izvršnu naredbu kojom su na snagu stupile „uzvratne carine“, uključujući carine od 25 procenata na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. On je ovu akciju nazvao „Danom oslobođenja“ i naglasio da će 2. april 2025. godine „zauvek ostati zapamćen kao dan kada se američka industrija ponovo rodila“. Tramp je istakao da je vreme da se prestane sa politikom jednostrane ekonomske predaje, te da SAD mora da stavlja svoje interese na prvo mesto.
Prema njegovim rečima, uzvratne carine označavaju da će SAD uvesti carine od najmanje 10 procenata na svu robu koja se uvozi, a grupi od oko 60 zemalja uvode se carine „otprilike polovične“ u odnosu na one koje su te zemlje uvele SAD. Tako će SAD uvesti carine Kine od 34 procenata, dok će carine prema Evropskoj uniji iznositi 20 procenata. Na listi su se našle i zemlje kao što su Indija, Južna Koreja i Tajland, sa različitim stopama carina.
Ove odluke izazvale su široku pažnju i zabrinutost širom sveta, jer bi mogle značajno uticati na globalnu ekonomiju i trgovinske odnose. U svim ovim previranjima, jasno je da će se posledice ovih trgovinskih mera osećati u narednim mesecima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu.
