Mnogo je pesama koje su naši estradnjaci otpevali, a da se ne zna kako su do njih došli i kakva zanimljiva priča iza svega stoji. To je slučaj i sa pesmom „Hoću da ostarim s’ tobom“, koju je otpevao Saša Matić i od nje napravio veliki hit. Međutim, malo ljudi zna da ova pesma nije bila namenjena njemu, već, verovali ili ne, Suzani Mančić.
Suzana Mančić, koja se proslavila kao „loto devojka“, odnosno voditeljka, ima sjajan glas i bavila se i pevanjem, ali joj to nije bilo primarno zanimanje. Ipak, neko ko je u njoj očigledno video potencijal bio je Haris Džinović, o čemu je Suzana jednom prilikom govorila.
Pre mnogo godina, Haris i Suzana pokušavali su da naprave neku saradnju. On je napravio nekoliko pesama za nju, a kada je Suzana došla u Sarajevo, Haris joj je svirao te pesme. Meni se mnogo dopala pesma, ispričala je Suzana, dodajući da je Haris tada gledao kako ona peva i rekao: „Slušaj mala, ‘ajde to malo, daj malo duše“. Suzana je istakla da u tom periodu nije bila spremna za takvo pevanje.
U tom uzrastu, kako je priznala, nije imala duše za pevanje, tako da je pesmu otpevao Haris. Inače, pesma je bila namenjena njoj i svaki put kada je čuje, vraća je u neko vreme. „Stvarno je pesmetina“, dodala je Suzana.
Ona je takođe otkrila i šta ju je koštalo karijere. Dok je razmišljala o svom izgledu, nije mogla da otpeva kako treba. Kada je prestala da razmišlja o tome, kada je pustila dušu i srce, tada je krenula pesma. „Ali kasno“, ispričala je voditeljka u jednoj emisiji.
Ova priča o pesmi „Hoću da ostarim s’ tobom“ i njenoj prvobitnoj nameni osvetljava kako je kreativni proces često ispunjen neočekivanim preokretima i kako se umetnici suočavaju sa unutrašnjim borbama koje utiču na njihov rad. Za Suzanu Mančić, iako je pesma prvobitno bila zamišljena za nju, njen trenutak u muzici nije došao sve do kasnije, kada je naučila da otvori srce i dušu.
S obzirom na to da je Haris Džinović bio ključna figura u ovom procesu, njegova uloga kao kompozitora i muzičkog mentora se ističe. Njihova saradnja, iako nije rezultirala izdanjem pesme u Suzanoj interpretaciji, pokazuje koliko je važno imati podršku i veru drugih u umetničkom svetu.
U današnje vreme, kada su mnogi umetnici pod pritiskom da odmah postignu uspeh i popularnost, priče poput Suzane Mančić i njene pesme ukazuju na vrednost strpljenja i rasta. Umesto da se fokusira na pritisak, ona je pronašla svoj put kroz introspekciju i rad na sebi, što je na kraju dovelo do njenog uspeha.
U zaključku, pesma „Hoću da ostarim s’ tobom“ ostaje simbol jednog umetničkog putovanja koje nije uvek linearno. Iako je pesma postala hit u interpretaciji Saše Matića, njena prava priča i dalje živi kroz sećanja Suzane Mančić i njene refleksije o umetnosti i karijeri. Ova priča podseća sve nas na to koliko su važne strast i autentičnost u svetu umetnosti, kao i na to da nikada nije kasno pronaći svoj glas.
