Evropska unija se suočava sa kritikama da preuveličava potrošnju na projekte iz oblasti klimatskih promena, vredne potencijalno milijarde evra, prema izveštaju revizora iz EU.
Analiza Evropskog revizorskog suda pokazala je da su mnoge zemlje EU označile brojne projekte kao „zelene“, iako imaju slabu vezu s tom oblašću. Revizori su istakli primere zemalja koje smatraju da IT sistemi i plate zaposlenih spadaju u potrošnju po „zelenoj agendi“.
EU je obećala da će najmanje 37 odsto od svog fonda za oporavak od kovida, u nivou od 700 milijardi evra, potrošiti na mere za rešavanje klimatskih promena. Međutim, prema procenama revizora, zemlje EU su već do februara uložile 275 milijardi evra u investicije za postizanje zelenih ciljeva, što predstavlja 42,5 odsto do sada izdvojenih sredstava.
Na primer, Hrvatska je ocenila IT sisteme za digitalizaciju sistema vodosnabdevanja kao doprinos klimatskoj tranziciji, dok je Slovačka rangirala plate osoblja koje upravlja fondom za kovid kao pogodne za „zelenu potrošnju“. Revizori su takođe ukazali na portugalsku investiciju u javni prevoz, označenu kao 100 odsto zelenu, ali bez uračunatih emisija koje bi realizacija projekta proizvela, što otežava procenu u pogledu „zelene agende“.
Izveštaj revizora izazvao je zabrinutost u EU, s obzirom na ciljeve postavljene u okviru Zelenog plana za Evropu. Evropska komisija je najavila da će razmotriti preporuke revizora kako bi obezbedila da sredstva budu efikasno utrošena na zaštitu životne sredine i smanjenje emisija štetnih gasova.
Prema rečima evropskog komesara za ekonomiju, Paolo Đentiloni, važno je da sredstva budu usmerena na projekte koji zaista doprinose održivom razvoju i borbi protiv klimatskih promena. On je naglasio da je neophodno pažljivo pratiti i analizirati potrošnju kako bi se osiguralo da novac ide u prave svrhe.
Revizori su takođe predložili jače propise i smernice kako bi se osiguralo da se sredstva za zelene projekte koriste na transparentan i odgovoran način. Evropska unija ima ambiciozne ciljeve u oblasti zaštite životne sredine i postizanja neutralnosti u emisijama do 2050. godine, stoga je važno da se sredstva pametno koriste kako bi se ostvarili ti ciljevi.
Uprkos kritikama i zabrinutostima revizora, EU će nastaviti da radi na postizanju zelenih ciljeva i smanjenju emisija štetnih gasova. Ključno je da se sredstva namenjena za borbu protiv klimatskih promena pametno upotrebe kako bi se zaista doprinelo očuvanju životne sredine i smanjenju efekata globalnog zagrevanja. Revizija potrošnje na projekte iz oblasti klimatskih promena je korak ka većoj odgovornosti i efikasnijem korišćenju resursa u borbi protiv klimatskih promena.
