Nemačka planira da zatraži od Evropske komisije izuzeće od ograničenja zaduživanja EU kako bi povećala vojne izdatke u narednim godinama, izjavio je danas ministar finansija Jerg Kukis. On je naglasio da je konačna odluka još uvek na stolu, ali se smatra vrlo verovatnom. Kukis je govorio na marginama sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu, gde je i otkrio da se o ovom pitanju već raspravlja unutar nemačke vlade u saradnji sa novonastalim koalicijama.
Nemačka se zalaže za zajedničko evropsko finansiranje, ali po rečima Kukisa, ovo mora biti usmereno na specifične zajedničke vojne projekte. On je takođe ukazao na značaj trgovinskih pregovora koji su trenutno u rukama Evropske komisije. Kukis je naglasio da je njegova uloga u ovim pregovorima da bolje razume stav Sjedinjenih Američkih Država i da objasni specifične interese Nemačke kao najveće članice EU, što će omogućiti bolju koordinaciju sa evropskim partnerima.
U razgovoru sa američkim ministrom finansija Skotom Besentom, Kukis planira da predstavi konkretne primere koji bi mogli pokazati kako bi potencijalna eskalacija u vezi sa carinama negativno uticala na ekonomije SAD i Nemačke. Takođe, on će jasno prikazati obostrane koristi od postizanja trgovinskog sporazuma.
Kukis je dodao da bi Nemačka mogla izbeći treću uzastopnu godinu ekonomske recesije ukoliko se postigne trgovinski sporazum sa SAD. Evropska komisija je predložila da se državama članicama dozvoli da povećaju vojne izdatke za 1,5% BDP-a svake godine tokom četiri godine, bez ikakvih disciplinskih mera koje bi obično stupile na snagu kada deficit pređe 3% BDP-a.
Portugal je već signalizirao da će zatražiti izuzeće od ovih pravila, a očekuje se da će i Poljska učiniti isto. Evropska komisija se nada da će države članice usvojiti ovaj predlog, što bi moglo rezultirati povećanjem odbrambenih investicija EU za 650 milijardi evra tokom naredne četiri godine, posebno u svetlu potencijalne ruske invazije.
Nemački parlament je u martu odobrio planove za masovno povećanje potrošnje, a ovi potezi su pohvaljeni od strane zvaničnika tokom ovogodišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke. Ova situacija ukazuje na sve veću zabrinutost u Evropi zbog bezbednosnih pretnji, posebno u svetlu događaja u Ukrajini i rasta tenzija u odnosima sa Rusijom.
U svetlu ovih događaja, evropski lideri se suočavaju sa izazovima u pronalaženju ravnoteže između ekonomskih potreba i potreba za jačanjem odbrane. Kako se situacija razvija, sve više zemalja članica EU razmatra slične korake kao što su oni koje preduzima Nemačka, što može značiti značajne promene u vojnom budžetu i strategiji EU u narednim godinama.
Ova strategija jačanja odbrane i povećanja vojnih izdataka dolazi u trenutku kada se EU suočava sa kompleksnim bezbednosnim izazovima, što dodatno naglašava potrebu za jedinstvenim pristupom među članicama. Kako bi se osiguralo da evropski kontinent ostane bezbedan, potrebna su zajednička ulaganja i saradnja, kako unutar EU, tako i sa saveznicima poput SAD-a.
U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ova situacija razvijati i kakve će konkretne odluke doneti evropski lideri, kao i kako će to uticati na unutrašnje i spoljne politike zemalja članica EU.
